Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

¹² Тада Авнер посла гласнике да у његово име кажу Давиду: »Чија је земља? Склопи савез са мном, и ја ћу ти помоћи да цео Израел пређе у твоје руке.«

¹³ »Добро«, рече Давид. »Склопићу савез с тобом. Али једно тражим од тебе: немој да ми долазиш ако са собом не доведеш Саулову кћер Михал.«

¹⁴ Онда Давид посла гласнике Иш-Бошету сину Сауловом с поруком: »Врати ми моју жену Михал, с којом сам се верио кад сам донео сто филистејских обрезака.«

¹⁵ На то Иш-Бошет посла људе да Михал одузму њеном мужу Палтиелу сину Лаишевом. ¹⁶ Али њен муж пође с њом, плачући иза ње целим путем до Бахурима.

Тамо му Авнер рече: »Врати се кући!«

И он се врати.

Завера против Павла

¹² Када је свануло, Јудеји сковаше заверу и заклеше се да неће ни јести ни пити док Павла не убију. ¹³ А оних који су сковали заверу било је више од четрдесет.

¹⁴ Они одоше првосвештенику и старешинама и рекоше: »Свечано смо се заклели да ништа не окусимо док не убијемо Павла. ¹⁵ Стога сада ви и Синедрион поднесите захтев заповеднику да вам га доведе, под изговором да бисте хтели тачније да испитате његов случај, а ми смо спремни да га убијемо пре него што стигне овамо.«

¹⁶ Али син Павлове сестре чу за ову заверу, па оде, уђе у касарну и то јави Павлу.

¹⁷ Павле позва к себи једног капетана и рече: »Одведи овог младића заповеднику, јер има о нечему да га обавести.«

¹⁸ Капетан га узе и одведе заповеднику и рече: »Затвореник Павле ме је позвао к себи и замолио ме да ти доведем овог младића, јер има о нечему да те обавести.«

¹⁹ Заповедник узе младића за руку, па га одведе на страну и упита: »О чему имаш да ме обавестиш?«

²⁰ А он рече: »Јудеји су се договорили да те замоле да сутра доведеш Павла у Синедрион, под изговором да хоће тачније о њему да се распитају. ²¹ Ти, дакле, не дај да те они наговоре, јер више од четрдесет њих вреба на њега у заседи. Заклели су се да неће ни јести ни пити док га не убију. И већ сад су спремни, само чекају твој пристанак.«

²² Тада заповедник отпусти младића, наредивши му: »Ником не причај да си ме о овоме обавестио.«

Павле премештен у Кесарију

²³ Онда позва двојицу својих капетана и рече: »Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине копљаника да у девет сати вечерас^[a] крену у Кесарију. ²⁴ Опремите и јахаће животиње на којима ће јахати Павле и безбедно га отпремите намеснику Феликсу.«

²⁵ Потом написа писмо следеће садржине:

²⁶ »Клаудије Лисија, уваженом намеснику Феликсу, поздрав.

²⁷ Овог човека су ухватили Јудеји и хтели су да га убију, али ја сам дошао са својим војницима и избавио га пошто сам сазнао да је римски грађанин. ²⁸ Желео сам да сазнам за шта га оптужују, па сам га одвео у њихов Синедрион. ²⁹ Утврдио сам да га оптужују због неких спорних питања из њиховог закона и да није крив ни за шта што би заслуживало смрт или тамницу. ³⁰ А кад ми је јављено да је против њега скована завера, одмах сам га послао теби, а његове тужитеље сам упутио да теби кажу за шта га оптужују.«

³¹ Војници по заповести узеше Павла и ноћу га одведоше у Антипатриду. ³² Сутрадан оставише коњанике да с њим продуже даље, а они се вратише у касарну. ³³ Када су стигли у Кесарију, предадоше намеснику писмо и доведоше Павла пред њега. ³⁴ Намесник прочита писмо, па га упита из које је покрајине.

Када је чуо да је из Киликије, ³⁵ рече: »Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи«, па нареди да га чувају у Иродовом двору.