Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

(2. Сам 22,1-51)

Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:

Смрт цара Саула

(1. Сам 31,1-13)

10 Филистејци нападоше Израел, и многи Израелци, бежећи пред њима, падоше покошени на гори Гилбои. ² Филистејци притеснише Саула и његове синове, и убише му синове Јонатана, Авинадава и Малки-Шуу. ³ Око Саула настаде жестока битка, а када га сустигоше стрелци, ранише га.

⁴ Тада Саул рече свом штитоноши: »Извуци свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани и ликују нада мном.«

Али његов штитоноша се ужасну и не хтеде да то учини. Стога Саул узе свој мач и баци се на њега. ⁵ Када је штитоноша видео да је Саул мртав, и он се баци на свој мач и умре. ⁶ Тако погинуше Саул и његови синови и пропаде његова владарска кућа.

⁷ Када су сви Израелци у долини чули^[a] да су њихови побегли и да су Саул и његови синови погинули, напустише своје градове и побегоше, а Филистејци дођоше и настанише се у њима.

⁸ Када су сутрадан Филистејци дошли да пљачкају мртве, нађоше тела Саула и његових синова како леже на гори Гилбои. ⁹ Пошто су га опљачкали, узеше његову главу и оружје и разаслаше гласнике по целој филистејској земљи да објаве вест њиховим идолима и народу. ¹⁰ Његово оружје ставише у храм својих богова, а главу му обесише у Дагоновом храму. ¹¹ Када су сви житељи Јавеш-Гилада чули шта су Филистејци урадили Саулу, ¹² најхрабрији од њих одоше и узеше Саулово тело и тела његових синова и донеше их у Јавеш. Њихове кости сахранише под великим дрветом у Јавешу, па су седам дана постили.

¹³ Саул је погинуо зато што је био неверан ГОСПОДУ. Није се држао речи ГОСПОДЊЕ и чак је и медијума питао за савет, ¹⁴ а није питао ГОСПОДА. Зато га је ГОСПОД погубио и предао царство Давиду сину Јесејевом.

Излечење опседнутог дечака

(Мт 17,14-20; Лк 9,37-43а)

¹⁴ Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају. ¹⁵ Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве.

¹⁶ »О чему то расправљате с њима?« упита их он.

¹⁷ А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости. ¹⁸ Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«

¹⁹ »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«

²⁰ И они му га доведоше.

Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на земљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена.

²¹ »Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца.

А овај рече: »Још од малих ногу. ²² И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.«

²³ »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«

²⁴ А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«

²⁵ Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!«

²⁶ И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро. ²⁷ Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде.

²⁸ Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«

²⁹ А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом^[a] може да се истера.«