Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Самех
113 Мрзим људе дволичне,
а твој Закон волим.
114 Ти си моје скровиште и штит,
у твоју реч наду полажем.
115 Идите од мене, зликовци!
Хоћу заповестима свога Бога да се покоравам.
116 Помози ми као што си обећао, и живећу,
не дај да се у својој нади постидим.
117 Подржи ме, и бићу спасен,
без престанка ћу на твоје уредбе пазити.
118 Одбацујеш све који од твојих уредби застрањују,
јер узалуд је њихова притворност.
119 Све опаке на земљи уклањаш као троску,
зато волим твоје прописе.
120 Тело ми дрхти у страху од тебе,
твојих закона се бојим.
Ајин
121 Чиним што је праведно и правично.
Не препуштај ме мојим тлачитељима.
122 Заузми се за добробит свога слуге,
не дај да ме бахати тлаче.
123 Очи ми ишчилеше чекајући твоје спасење
и твоје обећање праведно.
124 По својој љубави поступи са својим слугом
и својим уредбама ме научи.
125 Твој сам слуга – умности ми дај,
да твоје прописе упознам.
126 Време је, ГОСПОДЕ, да нешто учиниш
– твој Закон крше.
127 Твоје заповести волим више од злата,
од чистог злата.
128 Зато што су сви твоји налози правични,
мрзим сваку лажну стазу.
Саул покушава да убије Давида
19 Саул наложи свом сину Јонатану и свим својим службеницима да убију Давида.
Али Јонатану је Давид веома омилио, 2 па га упозори: »Мој отац Саул вреба прилику да те убије. Буди на опрезу сутра ујутро. Нађи неко скровиште и сакриј се. 3 Ја ћу изаћи и стајати поред свога оца у пољу где ти будеш. Разговараћу с њим о теби, па ћу ти рећи шта сам сазнао.«
4 Јонатан похвали Давида свом оцу Саулу и рече му: »Нека цар не учини свом слузи Давиду ништа нажао. Он теби није учинио ништа нажао, а оно што је учинио било ти је од велике користи. 5 Ставио је живот на коцку када је убио оног Филистејца. ГОСПОД је однео велику победу за сав Израел, и ти си то видео и било ти је мило. Зашто да починиш грех проливајући недужну крв тако што ћеш убити Давида без икаквог разлога?«
6 Саул послуша Јонатана и овако се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, Давид неће бити погубљен.«
7 Јонатан позва Давида и све му исприча. Потом га одведе Саулу, па је Давид био код Саула као и пре.
39 Када је свануло, не препознаше копно, али угледаше једну увалу са пешчаном обалом, па одлучише, буде ли могуће, да на њу навезу лађу. 40 Одвезаше сидра и пустише их у море, а истовремено олабавише ужад на крмама. Онда предње једро разапеше према ветру и запловише ка обали, 41 али лађа налете на гребен и насука се. Прамац се заглави и остаде непокретан, а крма се ломила под силином таласа.
42 Тада војници хтедоше да побију затворенике, да неки не би отпливао и побегао. 43 Али капетан је хтео да спасе Павла, па осујети њихов наум. Он нареди да они који знају да пливају први скоче у море и изађу на обалу, 44 а остали на даскама или олупинама лађе. Тако сви безбедно стигоше на копно.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International