Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Песма. Псалам Давидов.

Сусрет Самуила и Саула

9 У то време је живео један врло имућан човек из Венијаминовог племена по имену Кис син Авиела сина Церора сина Бехората сина Афиаховог. ² Он је имао сина, лепог младића по имену Саул, коме међу Израелцима није било равна по лепоти – за главу је био виши од свих осталих.

³ Једном када су се изгубиле магарице Сауловог оца Киса, Кис рече Саулу: »Поведи са собом једног слугу, па се спреми и иди да тражиш магарице.«

⁴ Тако Саул прође кроз Ефремово горје и кроз подручје Шалише, али их не нађоше. Прођоше и кроз подручје Шаалима, али магарицâ није било ни тамо. Потом прође и кроз подручје Венијамина, али их ни ту не нађоше.

⁵ Када су стигли на подручје Цуфа, Саул рече оном слузи који је био с њим: »Хајде да се вратимо, јер ће мој отац престати да мисли на магарице, а почети да се брине за нас.«

⁶ Али слуга рече: »Ево у овом граду има један Божији човек, кога веома поштују. Што год каже, обистини се. Хајдемо тамо. Можда ће нам рећи којим путем да идемо.«

⁷ Саул упита слугу: »Ако одемо Божијем човеку, шта ћемо му дати? У врећама више нема хране, а немамо никакав поклон који бисмо му однели. Шта уопште имамо?«

⁸ Слуга одговори: »Ево ја имам четврт шекела^[a] сребра. Даћу га Божијем човеку, и он ће нам рећи којим путем да идемо.«

⁹ Некада се у Израелу, када се ишло да се од Бога потражи савет, говорило: »Хајдемо видеоцу«, јер онога кога данас зову »пророк« некада су звали »виделац«.

¹⁰ »Добро кажеш«, рече Саул слузи. »Хајдемо.«

И кренуше ка граду у ком је био Божији човек.

¹¹ Док су се пењали падином према граду, сретоше неке девојке које су изашле да захвате воде, па их упиташе: »Је ли виделац ту?«

¹² »Јесте«, одговорише оне. »Ушао је мало пре вас. Само пожурите, јер је данас дошао у град пошто народ приноси клану жртву на узвишици. ¹³ Чим уђете у град, наћи ћете га пре него што се попне на узвишицу да једе. Званице неће почети да једу док он не дође, пошто мора да благослови жртву. Зато одмах идите горе у град, јер га сада можете наћи.«

¹⁴ Тако они кренуше горе у град. Баш кад су улазили у град, Самуило је ишао према њима путем ка узвишици.

Исус и Веелзевул

(Мт 12,22-30; Мк 3,20-27)

¹⁴ Исус је истеривао једног демона немости и, када је демон изашао, неми човек проговори, а народ се задиви.

¹⁵ Али неки од њих рекоше: »Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара!«

¹⁶ А други, да би га искушали, затражише од њега знак са неба.

¹⁷ Али он је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено, и пашће сваки подељен дом. ¹⁸ Ако је и Сатана против себе подељен, како ће опстати његово царство? Јер, ви кажете да ја демоне истерујем помоћу Веелзевула. ¹⁹ Али, ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. ²⁰ Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божије силе^[a], онда вам је дошло Божије царство.

²¹ »Када јак, наоружан човек чува своју кућу, његова имовина је безбедна. ²² Али, када га нападне и савлада неко јачи од њега, узима му оклоп у који се уздао и дели плен.

²³ »Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа.«

Повратак нечистог духа

(Мт 12,43-45)

²⁴ »Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка. А кад га не нађе, каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ ²⁵ И врати се и нађе кућу пометену и сређену. ²⁶ Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре.«

Истинска срећа

²⁷ Док је он то говорио, повика једна жена из народа: »Срећна утроба која те носила и дојке које си сисао!«

²⁸ А он рече: »Много срећнији су они који слушају Божију реч и покоравају јој се.«