Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Песма. Псалам Давидов.
1 Срце ми је постојано, Боже.
Певаћу и свирати свим својим бићем.
2 Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу пробудити!
3 Захваљиваћу ти међу народима, ГОСПОДЕ,
псалме ти певати пред народностима.
4 Јер, љубав твоја од небеса је виша,
твоја верност до облакâ досеже.
5 Нека си узвишен над небесима, Боже,
и твоја слава над свом земљом.
6 Спаси десницом својом и услиши ме,
да се твоји миљеници избаве.
7 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу. Сихем ћу разделити
и долину Сукот размерити.
8 Мој је Гилад, мој Манасија,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
9 Моав ће ми бити умиваоник,
на Едом ћу бацити своју сандалу,
над Филистејом клицати као победник.«
10 Ко ће ме увести у град утврђен?
Ко ће ме одвести у Едом?
11 Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци,
ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?
12 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
13 С Богом ћемо силну снагу показати
и он ће згазити наше душмане.
Израелци траже цара
8 Када је Самуило остарио, поставио је своје синове за судије у Израелу. 2 Његов прворођени син звао се Јоил, а други Авија, и обојица су судили у Беер-Шеви. 3 Али његови синови нису пошли очевим стопама, него су жудели за непоштеним добитком, узимали мито и извртали правду.
4 Стога се све Израелове старешине окупише и дођоше Самуилу у Раму, 5 па му рекоше: »Ето, остарио си, а твоји синови нису пошли твојим стопама. Зато нам постави цара да нам буде судија, као што је то код свих других народа.«
6 Самуилу се није свидело што су рекли: »Дај нам цара да нам буде судија«, па се помоли ГОСПОДУ.
7 А ГОСПОД му рече: »Послушај све што ти народ каже. Јер, они нису одбацили тебе, него су одбацили мене као свога цара. 8 Како су чинили од дана када сам их извео из Египта па до дана данашњег, остављајући ме и служећи другим боговима, тако сада чине и теби. 9 Зато их послушај, али их строго опомени и објасни им шта ће радити цар који ће владати над њима.«
10 Самуило пренесе све ове ГОСПОДЊЕ речи народу, који је од њега тражио цара, 11 и рече: »Ево шта ће радити цар који ће владати над вама: Узимаће ваше синове да му опслужују борна кола и коње и да трче пред његовим борним колима. 12 Неке ће постављати за заповеднике над хиљадама и заповеднике над педесетинама, неке да му ору њиве и жању жетву, неке да му праве оружје за рат и опрему за његова борна кола. 13 Узимаће ваше кћери да му справљају мирисе и да му буду куварице и пекарке. 14 Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке и поклањати их својим службеницима. 15 Узимаће десетак од вашега жита и ваших винограда и поклањати га својим евнусима и службеницима. 16 Узимаће за своје потребе ваше слуге и слушкиње и ваша најбоља говеда и магарце. 17 Узимаће десетак од ваше ситне стоке и постаћете његови робови. 18 Тога дана ћете завапити због цара кога сте себи изабрали, али ГОСПОД вас неће услишити.«
19 Али народ одби да послуша Самуила и рече: »Не! Хоћемо цара! 20 Да и ми будемо као сви други народи, с царем који ће нам бити судија и вођа и који ће водити наше ратове.«
21 Када је Самуило саслушао све што је народ рекао, пренесе то ГОСПОДУ.
22 А ГОСПОД рече Самуилу: »Послушај их и дај им цара.«
Тада Самуило рече Израелцима: »Нека се свако врати у свој град.«
Сатанин крај
7 А када се наврши тих хиљаду година, Сатана ће бити пуштен из своје тамнице, 8 па ће изаћи да заводи народе са четири краја земље, Гога и Магога, и окупити их за бој – биће их као морског песка. 9 И они нагрнуше свом ширином земље и опколише Табор светих и Вољени град. Али са неба сукну огањ и прогута их. 10 А ђаво, који их је завео, би бачен у језеро горућег сумпора, тамо где су и Звер и Лажни пророк. Они ће и дању и ноћу бити мучени довека.
Суђење мртвима
11 Онда видех велики бели престо и Онога који на њему седи. Земља и небо побегоше пред његовим лицем и нигде им се не нађе места. 12 И видех мртве, велике и мале: стајали су пред престолом, а књиге се отворише. И би отворена једна друга књига – Књига живота. Мртвима се судило по ономе што је записано у књигама – према њиховим делима. 13 И море предаде мртве који су у њему, и Смрт и Подземље предадоше мртве који су у њима, и свакоме је било суђено према његовим делима. 14 Смрт и Подземље беху бачени у огњено језеро. А огњено језеро – то је друга смрт. 15 И ко год није био уписан у Књизи живота, бачен је у огњено језеро.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International