Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов
1 Не грди ме у свом гневу, ГОСПОДЕ,
не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам изнемогао.
Излечи ме, ГОСПОДЕ, јер ми се кости тресу од страха.
3 Душа ми се силно тресе од страха.
Докле ћеш тако, ГОСПОДЕ?
4 Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
због своје љубави ме спаси.
5 Јер, у смрти нема спомена на тебе,
у Шеолу, ко да ти захваљује?
6 Изнемогох од јецања.
Сву ноћ постељу плачем заливам,
свој лежај сузама натапам.
7 Од жалости ми очи ишчилеше,
ослабише због свих душмана мојих.
8 Даље од мене, сви који чините неправду,
јер ГОСПОД је чуо мој плач!
9 Чуо је ГОСПОД моју молбу,
ГОСПОД је моју молитву прихватио.
10 Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
узмакнуће, изненада постиђени.
16 Сад се моја душа у мени растаче,
дани невоље ме зграбише.
17 Ноћ ми кости пробада,
бол изједајући не одлази на починак.
18 Великом силом одећу ми гужва,
као оковратник кошуље ме стеже.
19 У блато ме баца
и као прах и пепео постајем.
20 К теби вапијем, Боже, а ти не одговараш,
устајем, а ти ме не гледаш.
21 Окрутан си према мени постао,
силином своје руке на мене се обараш.
22 У ветар ме дижеш и на њему носиш,
олујним ветром ме ковитлаш.
23 Знам да ћеш ме у смрт одвести,
на место одређено свим живима.
24 Нико не диже руку на сломљенога
кад у својој муци вапије.
25 Зар нисам плакао над невољницима?
Зар ме није душа болела због убогога?
26 Кад сам се надао добру, дође зло,
кад сам ишчекивао светлост, дође тама.
27 Утроба ми кључа без престанка,
дани патње ме сусрећу.
28 Ходам црн, али не од сунца,
устајем на скупу и вапијем.
29 Шакалима сам постао брат,
нојевима друг.
30 Кожа ми је сва поцрнела,
тело ми врућица сажиже.
31 Лира ми је подешена за жалопојку,
а свирала за нарицање.
46 Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму. 47 Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.
48 А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«
49 »Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«
50 »Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«
Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.
51 А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив. 52 Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне[a].«
53 Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«
И поверова он и сви његови укућани.
54 Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International