Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов

³ А на улазу градске капије била су четири губавца.

Они рекоше један другом: »Зашто да останемо овде док не умремо? ⁴ Ако одлучимо да одемо у град – тамо влада глад, па ћемо умрети. А умрећемо и ако останемо овде. Зато хајдемо у арамејски табор и предајмо се. Ако нас поштеде, остаћемо живи, а ако нас убију, умрећемо.« ⁵ У сумрак устадоше и кренуше у арамејски табор. Када су стигли до руба табора, а оно – нигде никог, ⁶ јер је ГОСПОД учинио да Арамејци зачују звук борних кола и коњâ и силне војске, па су говорили један другом: »Ено израелски цар је унајмио хетитског и египатског цара да нас нападну!« ⁷ Тако су се дигли и побегли у сумрак оставивши своје шаторе, коње и магарце. Оставили су табор какав је био и побегли да спасу живу главу.

⁸ Губавци дођоше до руба табора и уђоше у један шатор, па су јели и пили. Онда узеше злата, сребра и одеће и одоше да то сакрију. Потом се вратише и уђоше у други шатор, узеше нешто ствари из њега, па и њих сакрише.

⁹ Онда рекоше један другом: »Не радимо добро. Ово је дан радосних вести, а ми их чувамо за себе. Ако будемо чекали да сване, стићи ће нас казна. Хајде да о овом одмах обавестимо царску палату.«

¹⁰ И одоше и викнуше чувара градске капије, па му рекоше: »Ушли смо у арамејски табор, а тамо нигде никог. Никоме ни трага ни гласа – само везани коњи и магарци и шатори остављени какви су били.«

Идолске гозбе и Господња вечера

¹⁴ Зато, драги моји, бежите од идолопоклонства. ¹⁵ Као разумним људима кажем: сами просудите шта говорим. ¹⁶ Зар чаша захвалности за коју захваљујемо^[a] не представља заједништво у Христовој крви? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво у Христовом телу? ¹⁷ Пошто је хлеб један, онда смо ми, многи, једно тело, јер сви делимо један хлеб.

¹⁸ Погледајте телесни Израел. Зар они који једу жртве немају ништа заједничко са жртвеником? ¹⁹ Шта, дакле, хоћу да кажем? Зар да је оно што је жртвовано идолима нешто? Или да је идол нешто? ²⁰ Не. Него, оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу. Нећу да имате ништа заједничко са демонима! ²¹ Не можете да пијете и из чаше Господње и из чаше демонске! Не можете да имате удела и у Господњој трпези и у демонској трпези! ²² Или хоћете да изазивамо Господњу љубомору? Зар смо јачи од њега?

Верникова слобода

²³ »Све је дозвољено«, али није све корисно. »Све је дозвољено«, али све не изграђује. ²⁴ Нека нико не тражи своје добро, него добро другога.

²⁵ Једите све што се продаје на пијаци, ништа не испитујући ради савести. ²⁶ Јер, »Господња је земља и све на њој.«^(A)

²⁷ Ако вас неки неверник позове у госте и хоћете да идете, једите све што се пред вас изнесе, ништа не испитујући ради савести. ²⁸ Али, ако вам неко каже: »Ово је било принето на жртву«, онда не једите због онога који вас је на то упозорио и због савести ²⁹ – а не мислим на твоју савест, него оног другога. Јер, зашто да туђа савест суди мојој слободи? ³⁰ Ако ја са захвалношћу једем, зашто да о мени зло говоре због онога за шта захваљујем?

³¹ Ако, дакле, једете, или пијете, или чините нешто друго, све чините на Божију славу. ³² Не будите камен спотицања ни Јудејима, ни Грцима, ни Божијој цркви, ³³ као што и ја свима у свему угађам, не тражећи своју корист, него корист многих – да се спасу.

11 Угледајте се на мене као што се и ја угледам на Христа.