Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Девора и Варак

4 После Ехудове смрти, Израелци поново почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ² Зато их ГОСПОД предаде у руке Јавину, ханаанском цару који је владао у Хацору. Заповедник његове војске био је Сисра, а живео је у Харошет-Хагоиму. ³ Пошто је имао девет стотина гвоздених борних кола и пошто је двадесет година сурово тлачио Израелце, они завапише ГОСПОДУ.

⁴ У то време је у Израелу судила пророчица Девора, Лапидотова жена. ⁵ Судила је под Деворином палмом, између Раме и Бетела, у Ефремовом горју, и Израелци су јој долазили да пресуђује у њиховим споровима.

⁶ Она посла по Варака сина Авиноамовог, који је био из Кедеша у Нефталиму, и рече му: »ГОСПОД, Бог Израелов, ти заповеда: ‚Иди и узми са собом десет хиљада Нефталимоваца и Завулоноваца, па их поведи на гору Тавор. ⁷ Ја ћу к теби на поток Кишон намамити Сисру, заповедника Јавинове војске, са његовим борним колима и војском, и тамо ћу ти га предати у руке.‘«

Песма приликом успињања до Храма.

Будите спремни за Господњи долазак

5 А што се времена и часа тиче, браћо, није потребно да вам се пише, ² јер и сами веома добро знате да ће Дан Господњи доћи као крадљивац у ноћи. ³ Док људи буду говорили: »Мир и сигурност«, изненада ће их снаћи пропаст, као болови трудну жену, и неће измаћи.

⁴ Али ви, браћо, нисте у тами, па да вас тај дан изненади као крадљивац. ⁵ Јер, сви сте ви деца светлости и деца дана. Ми не припадамо ноћи и тами; ⁶ не спавајмо, дакле, као остали, него бдимо и будимо трезни. ⁷ Јер, они који спавају, спавају ноћу, и они који се опијају, опијају се ноћу. ⁸ А ми, пошто припадамо дану, будимо трезни, навуцимо оклоп вере и љубави и кацигу наде у спасење. ⁹ Јер, Бог нас није одредио за гнев, него да постигнемо спасење кроз нашег Господа Исуса Христа, ¹⁰ који је умро за нас да – били живи или мртви^[a] – заједно с њим живимо. ¹¹ Зато се узајамно бодрите и један другога изграђујте, као што и чините.

Прича о талантима

(Лк 19,11-27)

¹⁴ »Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. ¹⁵ Једном даде пет таланата^[a], другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова.

¹⁶ »Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. ¹⁷ Тако исто и онај који је добио два заради још два. ¹⁸ А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац.

¹⁹ »После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. ²⁰ Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘

²¹ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘

²² »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘

²³ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘

²⁴ »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. ²⁵ Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘

²⁶ »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. ²⁷ Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. ²⁸ Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. ²⁹ Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. ³⁰ Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«