Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Песма приликом успињања до Храма.

¹⁶ Тада ГОСПОД поче да им подиже судије, да их спасавају од пљачкаша. ¹⁷ Али они ни своје судије нису слушали, већ су се одавали блуду са другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су ишли њихови праоци, који су слушали ГОСПОДЊЕ заповести. Они нису тако чинили. ¹⁸ Кад год би им ГОСПОД подигао неког судију, био би с њим и спасавао их од њихових непријатеља док год је тај судија био жив. Јер, ГОСПОД би се сажалио на њих због њиховог роптања под онима који су их мучили и тлачили. ¹⁹ А када би судија умро, они би се враћали својим поквареним делима, горим од оних која су чинили њихови очеви. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се, одбијајући да се оставе својих дела и тврдоглавости.

²⁰ Зато се ГОСПОД силно разгневи на Израелце и рече: »Пошто је овај народ прекршио савез који сам склопио са њиховим праоцима и није ми се покорио, ²¹ нећу више истерати пред њима ниједан од народâ које је Исус Навин оставио када је умро. ²² Помоћу њих ћу проверити Израелце, да видим да ли ће се држати мога пута и ићи њиме као што су то чинили њихови праоци.«

²³ Зато је ГОСПОД и пустио оне народе да остану. Није их одмах истерао нити их је предао у руке Исусу Навину.

⁸ Четврти анђео изли своју чинију на сунце, којем би допуштено да људе пржи ватром. ⁹ Силна јара је прљила људе, па су проклињали име Бога, који је имао власт над овим пошастима, али се не покајаше нити му дадоше славу.

¹⁰ Пети анђео изли своју чинију на престо Звери, и њено царство прекри тама. Људи су од бола гризли своје језике ¹¹ и проклињали Бога на небу због својих болова и чирева, али се не покајаше за своја дела.

¹² Шести анђео изли своју чинију на велику реку Еуфрат, па њена вода пресахну да би се припремио пут за цареве са истока. ¹³ Тада видех како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста Лажног пророка излазе три нечиста духа слична жабама. ¹⁴ То су, наиме, били духови демона који чине знамења, а кренули су царевима целог света да их окупе за битку на Велики дан Бога Сведржитеља.

¹⁵ »Ево долазим као крадљивац! Благо оном ко бди и чува своју одећу, да не би ишао гô и да други не би гледали његову срамоту!«

¹⁶ И окупише их на месту које се на хебрејском језику зове Армагедон.

¹⁷ Седми анђео изли своју чинију на ваздух, а из Храма, са престола, дође снажан глас који рече: »Свршено је!«

¹⁸ Тада севнуше муње, разлегоше се тутњава и громови и настаде страховит земљотрес каквог није било откад је човека на земљи – толико је снажан био тај земљотрес. ¹⁹ Велики град се распаде на три дела и срушише се незнабожачки градови. А Бог се сети великог Вавилона, па му даде чашу жестоког вина свога гнева. ²⁰ Сва острва побегоше, планине више нису могле да се нађу, ²¹ а огроман грȁд, тежине таланта^[a], засу људе са неба. Људи почеше да проклињу Бога због пошасти грȁда, јер је то била страшна пошаст.