Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Маскил Асафов.

Читање Закона на гори Евал

³⁰ У то време Исус Навин подиже на гори Евал жртвеник ГОСПОДУ, Богу Израеловом, ³¹ као што је Израелцима заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, и као што је записано у Мојсијевој Књизи закона – жртвеник од неклесаног камена, недирнутог гвозденом алатком. На њему принеше ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво.

³² Ту, пред Израелцима, Исус Навин преписа на каменове Закон који је записао Мојсије. ³³ Сав Израел и његове старешине, надгледници и судије, дошљаци и рођени Израелци, стајали су са обе стране Ковчега ГОСПОДЊЕГ савеза, лицем према онима који су га носили, свештеницима, који су Левити. Пола народа је стајало испред горе Геризим, а пола испред горе Евал, као што је био заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, када је заповедио да се благослови израелски народ.

³⁴ Потом Исус Навин прочита све речи Закона – благослове и проклетства – баш као што је записано у Књизи закона. ³⁵ Није било ничега што је Мојсије заповедио, а да то Исус Навин није прочитао пред целом израелском заједницом, укључујући жене и нејач, и дошљаке који су живели међу њима.

¹³ Шести анђео затруби, и ја чух један глас како долази од рогова златног жртвеника пред Богом ¹⁴ и говори шестом анђелу који је имао трубу: »Пусти она четири анђела који су везани на великој реци Еуфрат!«

¹⁵ Тада беху пуштена четири анђела која су била спремна да управо тог сата, дана, месеца и године побију трећину људи. ¹⁶ Та војска је бројала две стотине милиона коњаника – чуо сам број.

¹⁷ А коњи и јахачи које сам видео у свом виђењу изгледали су овако: Носили су ватреноцрвене, загаситоплаве и сумпорножуте грудне оклопе. Главе коња су биле као у лава, а из уста су им сукљали ватра, дим и сумпор. ¹⁸ Од те три пошасти – ватре, дима и сумпора који су сукљали из њихових уста – изгину трећина људи. ¹⁹ Моћ ових коња била је у њиховим устима и реповима. Јер, репови су им били слични змијама: имали су главе којима су наносили повреде.

²⁰ Али преостали људи – они који нису погинули од ових пошасти – ипак се не покајаше за дела својих руку. И даље су се клањали демонима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не виде, не чују и не ходају. ²¹ Не покајаше се ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за свој блуд, ни за своје крађе.