Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Мојсијева смрт

34 Потом се Мојсије са Моавских пољана попе на гору Нево, на врх горе Пизге, преко пута Јерихона. ГОСПОД му показа целу земљу од Гилада до Дана, ² цео Нефталим, Ефремову и Манасијину земљу, сву Јудину земљу све до Западног мора^[a], ³ Негев и цео крај од долине Јерихона, Града палми, до Цоара.

⁴ ГОСПОД му рече: »Ово је земља за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову када сам рекао: ‚Даћу је вашим потомцима.‘ Дао сам ти да је видиш својим очима, али ти нећеш прећи онамо.«

⁵ Потом Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, умре тамо у Моаву, као што је ГОСПОД и рекао. ⁶ Сахранише га у Моаву, у долини преко пута Бет-Пеора, али до дана данашњег нико не зна где му је гроб. ⁷ Мојсије је имао сто двадесет година када је умро, али вид му није био ослабио ни снага ишчилела. ⁸ Израелци су тридесет дана оплакивали Мојсија на Моавским пољанама, а потом се оконча време жалости за Мојсијем.

⁹ Исус Навин је био пун духа мудрости, јер је Мојсије на њега положио руке. Израелци су га слушали и чинили онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију.

¹⁰ Никада више у Израелу није било пророка као што је Мојсије, кога је ГОСПОД познавао лицем у лице, ¹¹ који је учинио сва она знамења и чуда ради којих га је ГОСПОД послао у Египат да их учини на фараону, на свим његовим службеницима и на целој његовој земљи. ¹² Нико никад није показао тако силну моћ или учинио тако застрашујућа дела каква је Мојсије учинио наочиглед целом Израелу.

Књига четврта

(Псалми 90-106)

Молитва Мојсија, Божијег човека.

Павлово служење у Солуну

2 И сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. ² Пре тога смо, као што знате, страдали и били злостављани у Филипима, али смо се у нашем Богу осмелили да вам, упркос великом противљењу^[a], објавимо Божије еванђеље. ³ Јер, наше наговарање није из заблуде, ни из прљавих побуда, нити покушавамо да вас преваримо. ⁴ Напротив, говоримо као људи које је Бог сматрао достојнима да им повери еванђеље: не угађамо људима, него Богу, који испитује наше срце.

⁵ Јер, као што знате, никад се нисмо послужили ласкавим речима ни прикривеном похлепом – Бог нам је сведок. ⁶ И нисмо тражили похвалу од људи – ни од вас ни од других.

⁷ Као Христови апостоли, могли смо да вам будемо на терету, али ми смо међу вама били благи као мајка која негује своју децу. ⁸ Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.

Највећа заповест

(Мк 12,28-34; Лк 10,25-28)

³⁴ Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, ³⁵ а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша: ³⁶ »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«

³⁷ А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘^{(A) 38} То је прва и највећа заповест. ³⁹ А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘^{(B) 40} Цео Закон и Пророци засновани су на^[a] овим двема заповестима.«

Чији је Христос син?

(Мк 12,35-37; Лк 20,41-44)

⁴¹ Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита: ⁴² »Шта мислите о Христу? Чији је он син?«

⁴³ »Давидов«, рекоше они.

А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:

⁴⁵ Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«

⁴⁶ Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.