Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Да нам није било ГОСПОДА
– нека Израел каже –
2 да нам није било ГОСПОДА
кад су се људи дигли на нас,
3 живе би нас прогутали.
Кад је њихов гнев плануо на нас,
4 воде би нас преплавиле,
бујица однела,
5 подивљале воде би нас однеле.
6 Благословен ГОСПОД, који не даде
да плен постанемо њиховим зубима.
7 Умакосмо као птица из птичареве замке –
замка се покида, и ми умакосмо.
8 Наша је помоћ у Имену ГОСПОДА,
који је небо и земљу начинио.
Јосиф умирује браћу
15 Пошто им је отац умро, Јосифова браћа рекоше: »Шта ако је Јосиф љут на нас, па нам истом мером врати за све зло које смо му учинили?«
16 Зато поручише Јосифу: »Отац је овако заповедио пре него што је умро: 17 ‚Овако реците Јосифу: »Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили када су онако рђаво с тобом поступили.«‘ Зато, молимо те, опрости преступ слугама Бога твога оца.«
Када су му пренели њихову поруку, Јосиф заплака.
18 Онда његова браћа дођоше, падоше ничице пред њим и рекоше: »Твоји смо робови.«
19 Али Јосиф им рече: »Не бојте се. Зар сам ја на месту Бога? 20 Ви сте то наумили за моје зло, али Бог је то наумио за добро, да би извршио оно што се данас догађа, да спасе многе животе. 21 Дакле, не бојте се. Ја ћу се старати о вама и вашој нејачи.«
Тако их је умирио благим речима.
Јосифова смрт
22 Јосиф остаде да живи у Египту заједно са породицом свога оца. Живео је сто десет година 23 и видео треће колено Ефремове деце. А доживео је да види и децу Манасијиног сина Махира.
24 Јосиф рече својој браћи: »Ускоро ћу умрети, али Бог ће вам сигурно притећи у помоћ и извести вас из ове земље у земљу за коју се заклео Аврааму, Исааку и Јакову.«
25 И Јосиф закле Израелце: »Када вам Бог притекне у помоћ, понесите моје кости одавде.«
26 Јосиф умре када је имао сто десет година. Када су га балсамовали, положише га у сандук у Египту.
Фарисејски и садукејски квасац
(Мк 8,14-21)
5 Ученици препловише на другу обалу, али су заборавили да понесу хлеба.
6 »Пазите«, рече им Исус, »и чувајте се фарисејског и садукејског квасца.«
7 А они почеше да расправљају међу собом, говорећи: »Нисмо понели хлеба.«
8 »Маловерни«, рече Исус, знајући о чему расправљају, »зашто расправљате међу собом о томе да немате хлеба? 9 Зар још не схватате? И зар се више не сећате пет хлебова на пет хиљада људи, и колико сте корпи накупили? 10 И седам хлебова на четири хиљаде људи, и колико сте кошара накупили? 11 Како не схватате да вам нисам говорио о хлебу, него да се чувате фарисејског и садукејског квасца?«
12 Тада разумеше да не мисли да треба да се чувају хлебног квасца, него фарисејског и садукејског учења.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International