Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Песма приликом успињања до Храма. Давидова.

Јаковљева смрт и сахрана

²⁹ Онда им Јаков овако заповеди: »Ускоро ћу умрети. Сахраните ме са мојим очевима у пећини на пољу Ефрона Хетита, ³⁰ у пећини на пољу Махпели, код Мамре у Ханаану, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. ³¹ Тамо су сахрањени Авраам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исаак и његова жена Ревека, а тамо сам и ја сахранио Лију. ³² Поље и пећина на њему купљени су од Хетитâ.«

³³ Када је Јаков тако заповедио својим синовима, диже ноге на постељу, издахну и умре.

50 Јосиф се баци на свог оца, расплака се над њим и пољуби га. ² Онда заповеди лекарима који су били у његовој служби да балсамују његовог оца Израела, и они га балсамоваше. ³ То потраја четрдесет дана, јер толико траје балсамовање. А Египћани су га оплакивали седамдесет дана.

⁴ Када је прошло време жалости, Јосиф рече фараоновим дворанима: »Учините ми ову милост: разговарајте с фараоном у моје име. Реците му: ⁵ ‚Мој отац је тражио да му се закунем и рекао: »Ускоро ћу умрети. Сахрани ме у гробу који сам себи припремио у Ханаану.« Пусти ме да идем да сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘«

⁶ Фараон рече: »Иди и сахрани свог оца као што си му се заклео.«

⁷ Тако Јосиф оде да сахрани оца. Пратили су га сви фараонови службеници – сви достојанственици са његовог двора и сви достојанственици Египта – ⁸ уз све Јосифове укућане, његову браћу и све укућане његовог оца. У Гошену остаде само њихова нејач и њихова ситна и крупна стока. ⁹ А с њим пођоше и кола и коњаници. Била је то врло дуга поворка.

¹⁰ Када су стигли до Атадовог гумна, источно од реке Јордан, почеше гласно и горко да наричу, и Јосиф тамо одржа седмодневну жалост за оцем.

¹¹ Видећи жалост код Атадовог гумна, Ханаанци који су тамо живели рекоше: »Како Египћани свечано наричу!« Зато то место источно од реке Јордан назваше Авел Мицрајим^[a].

¹² Јаковљеви синови поступише као што им је отац заповедио: ¹³ однеше га у Ханаан и сахранише у пећини на пољу Махпели, код Мамре, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. ¹⁴ Када су сахранили његовог оца, Јосиф се врати у Египат, заједно са својом браћом и са свима који су пошли с њим да га сахране.

¹² Не усуђујемо се да се сврставамо или упоређујемо с некима који сами себе препоручују. Али, они су неразумни када сами себе собом мере и сами се са собом упоређују. ¹³ А ми се нећемо хвалити преко граница, него само унутар граница делокруга који нам је одредио Бог, делокруга који досеже и до вас. ¹⁴ Не протежемо се преко свога – као да још не досежемо до вас – јер ми јесмо стигли до вас с Христовим еванђељем. ¹⁵ А не прелазимо границу ни хвалећи се туђим трудом, него се надамо да ће се, када ваша вера порасте, и наш делокруг међу вама проширити, ¹⁶ па да ћемо еванђеље проповедати и даље од вашег краја, а не хвалити се оним што је већ урађено у туђем делокругу. ¹⁷ »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«^{(A) 18} Јер, није прекаљен онај ко самог себе препоручује, него онај кога препоручује Господ.