Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Песма приликом успињања до Храма.
1 Из дубина вапијем теби, ГОСПОДЕ.
2 ГОСПОДЕ, чуј мој глас,
обрати пажњу на мој вапај за милост.
3 Да грехе бележиш, ГОСПОДЕ,
ко би опстао?
4 Али ти прашташ
– зато те се боје.
5 ГОСПОДА ишчекујем, моја душа га ишчекује,
и у његову реч своју наду полажем.
6 Душа ми Господа ишчекује
више него ноћна стража свитање,
више него ноћна стража свитање.
7 У ГОСПОДА се уздај, Израеле,
јер код ГОСПОДА је љубав
и код њега је откупљење обилно.
8 Он ће откупити Израел
од свих његових греха.
16 Када је до фараоновог двора дошла вест да су стигла Јосифова браћа, фараон и његови службеници се обрадоваше.
17 Фараон рече Јосифу: »Кажи својој браћи: ‚Урадите овако: Натоварите своје животиње храном, па се вратите у Ханаан. 18 Онда доведите свог оца и своје породице мени, а ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се науживати обиља ове земље.‘
19 »А наређује ти се и да им кажеш: ‚Урадите овако: Узмите себи неколико кола из Египта за своју нејач и жене, па поведите свог оца и дођите. 20 Не жалите за својим стварима, јер ће најбоље у целом Египту бити ваше.‘«
21 И Израелови синови учинише тако. Јосиф им даде кола, као што је фараон заповедио, и хране за пут. 22 Свакоме од њих даде ново одело, а Венијамину даде три стотине сребрњака и пет одела. 23 А ово посла свом оцу: десет магараца натоварених оним најбољим што има у Египту, десет магараца натоварених житом, хлебом и намирницама за његов пут.
24 Онда отпреми своју браћу и на одласку им рече: »Не свађајте се на путу!«
25 Тако они кренуше из Египта и стигоше свом оцу Јакову у Ханаан.
26 Када су му рекли: »Јосиф је жив! И влада над целим Египтом!« Јаков се пренерази и не поверова им. 27 Али, када су му испричали све што им је Јосиф рекао и када је видео кола која је Јосиф послао да га одвезу, њихов отац Јаков живну духом.
28 Тада Израел рече: »Уверио сам се! Мој син Јосиф је жив. Ићи ћу да га видим пре него што умрем.«
Очишћење губавца
(Мк 1,40-45; Лк 5,12-16)
8 Када је Исус сишао са горе, за њим пође силан народ.
2 Приђе му један губавац, поклони му се и рече: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«
3 А Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«
И онај се одмах очисти од своје губе.
4 Тада му Исус рече: »Пази да ником не причаш, него иди и покажи се свештенику, па принеси дар који је Мојсије одредио – за сведочанство њима.«
Вера римског капетана
(Лк 7,1-10; Јн 4,43-54)
5 Када је ушао у Кафарнаум, приђе му један капетан и, преклињући га, 6 рече: »Господару, код куће ми лежи слуга, одузет је и страшно се мучи.«
7 А Исус му рече: »Доћи ћу да га излечим.«
8 »Господару«, одговори му капетан, »нисам достојан да уђеш под мој кров. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити. 9 Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«
10 Када је то чуо, Исус му се задиви, па рече својим пратиоцима: »Истину вам кажем: толику веру нисам нашао ни у кога у Израелу. 11 А кажем вам и ово: многи ће доћи са истока и са запада и лећи за трпезу са Авраамом, Исааком и Јаковом у Царству небеском, 12 а синови Царства биће избачени напоље, у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.«
13 Онда рече капетану: »Иди. Нека буде како си веровао.«
И истог часа капетанов слуга оздрави.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International