Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Молитва Давидова.

³ Јаков посла пред собом гласнике свом брату Исаву у сеирски крај у Едому, ⁴ заповедивши им: »Кажите овако мом господару Исаву: ‚Твој слуга Јаков каже: Боравио сам код Лавана и све досад сам тамо остао. ⁵ Имам говеда и магаради, ситне стоке, слугу и слушкиња. Сада ти ово јављам, господару, у нади да ћу наћи милост у твојим очима.‘«

⁶ Када су се гласници вратили Јакову, рекоше: »Били смо код твог брата Исава. Он ти сада долази у сусрет и с њим четири стотине људи.«

⁷ Јаков се силно уплаши и забрину, па људе који су били с њим, ситну стоку, говеда и камиле подели у два табора. ⁸ Мислио је: »Ако Исав дође до једног табора и нападне га, можда ће онај други умаћи.«

⁹ Онда се Јаков помоли: »Боже мог праоца Авраама, Боже мог оца Исаака, ГОСПОДЕ, који си ми рекао: ‚Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу учинити да ти буде добро,‘ ¹⁰ нисам достојан све љубави и верности које си показивао према мени, свом слузи. Само штап сам имао када сам прешао преко реке Јордан, а сада од мене настадоше два табора. ¹¹ Молим те, избави ме из руку мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и све нас побити, чак и мајке и децу. ¹² А ти си рекао: ‚Учинићу да ти буде добро и да твојих потомака буде као морског песка, који се не може избројати.‘«

¹³ Јаков тамо преноћи, па од онога што је имао спреми као дар за свога брата Исава: ¹⁴ две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, ¹⁵ тридесет камила с њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца.

¹⁶ Онда их повери својим слугама, свако крдо одвојено, па рече слугама: »Идите преда мном и направите размак између крдâ.«

¹⁷ А слузи на челу заповеди: »Када те мој брат Исав сретне и упита: ‚Чији си и куда идеш? Чије су ове животиње пред тобом?‘ ¹⁸ ти одговори: ‚Твог слуге Јакова. Ово је дар који шаље мом господару Исаву. А он, ево, долази за нама.‘«

¹⁹ Онда заповеди другом слузи и трећем и свима који су пратили крда: »И ви то исто реците Исаву кад га сретнете. ²⁰ И пазите да кажете: ‚Ево твој слуга Јаков долази за нама.‘«

Јер, Јаков је мислио: »Примирићу га овим даром који шаљем испред себе, па кад се после сретнемо, можда ће ме лепо примити.«

²¹ Тако Јаковљев дар оде пред њим, а он те ноћи остаде у табору.

³⁷ Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«

³⁸ А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. ³⁹ Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«

⁴⁰ И још их је многим другим речима опомињао^[a] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«

⁴¹ Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.

Заједнички живот верника

⁴² Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама. ⁴³ Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. ⁴⁴ А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко. ⁴⁵ Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно. ⁴⁶ Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца. ⁴⁷ Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.