Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
24 Види нисам ли на рђавом путу
и вечним путем ме поведи.
21 »Показаћу своју славу међу народима, и сви народи ће видети казну коју извршавам и руку коју полажем на њих. 22 Од тога дана надаље, израелски народ ће знати да сам ја ГОСПОД, њихов Бог. 23 И народи ће знати да је израелски народ отишао у изгнанство због свога греха, јер су ми били неверни. Зато сам сакрио своје лице од њих и предао их у руке њиховим непријатељима, и они сви падоше од мача. 24 Поступио сам с њима према њиховој нечистоти и њиховим преступима, и сакрио сам своје лице од њих.
25 »Зато овако каже Господ ГОСПОД: Сада ћу вратити Јакова из сужањства[a] и смиловати се на сав израелски народ, и показаћу своју ревност за своје свето име. 26 Они ће заборавити своју срамоту и сву неверност коју су показали према мени када су спокојно живели у својој земљи када никога није било да их плаши. 27 Када их вратим из народâ и саберем из земаља њихових непријатеља, показаћу своју светост на њима наочиглед многим народима. 28 Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, њихов Бог. Јер, иако сам их послао у изгнанство међу народе, сабраћу их у њиховој земљи, не остављајући никога. 29 Више нећу крити своје лице од њих, јер ћу излити свога Духа на израелски народ, говори Господ ГОСПОД.«
Извесност Божијег обећања
13 Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом, 14 рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«(A) 15 И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.
16 Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу. 17 Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, 18 да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена. 19 Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе, 20 онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International