Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
34 Он рече: »Ја сам Авраамов слуга. 35 ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради. 36 А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има. 37 Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим. 38 Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘
42 »Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан. 43 Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«, 44 а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« – нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘ 45 И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘ 46 Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле. 47 Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке, 48 па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина. 49 А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.«
58 Тако позваше Ревеку и упиташе је: »Хоћеш ли да идеш с овим човеком?«
А она одговори: »Хоћу.«
59 Тада они отпремише своју сестру Ревеку са њеном дојкињом и Авраамовим слугом и његовим људима.
60 И благословише Ревеку рекавши јој:
»Сестро наша,
буди мајка хиљадама хиљада,
и нека твоји потомци запоседну
градове[a] оних који их мрзе.«
61 Онда се Ревека и њене слушкиње спремише, узјахаше камиле и пођоше са Авраамовим слугом. Тако слуга узе Ревеку и оде.
62 А Исаак је био дошао из Беер-Лахај-Роија, јер је живео у Негеву. 63 Када је једне вечери изашао у поље да се прошета, диже поглед и угледа камиле како се приближавају.
64 А и Ревека диже поглед и угледа Исаака, па сиђе са своје камиле 65 и упита Авраамовог слугу: »Ко је онај човек у пољу који нам долази у сусрет?«
»То је мој господар«, одговори слуга.
На то она узе свој вео и покри се.
66 Тада слуга исприча Исааку све што је учинио. 67 Исаак уведе Ревеку у шатор своје мајке Саре, и она му постаде жена. У љубави према њој Исаак нађе утеху после мајчине смрти.
10 »Чуј, кћери, помно ме саслушај:
Заборави свој народ и дом свога оца.
11 Цар ће жудети за твојом лепотом;
потчини му се, јер он ће ти бити господар.
12 Кћи тирска донеће ти дар,
народ најбогатији тражити твоју наклоност.«
13 Кнегиња у венчаници протканој златом
као бисер је у златном лежишту.
14 У руху од шареног веза уводе је к цару
са деверушама које је прате.
15 Уводе их с радошћу и клицањем,
у цареву палату улазе.
16 Твоје праоце наследиће твоји синови;
поставићеш их за поглаваре по свој земљи.
17 Учинићу да ти се имена сећају кроз сва поколења;
зато ће те народи славити заувек и довека.
Жена
8 Чујем драгога мога!
Ево га, долази скачући по горама,
поскакујући по бреговима.
9 Мој драги је као газела,
као јеленче.
Ево га, стоји за нашим зидом,
гледа кроз прозоре,
завирује кроз решетке.
10 Мој драги ми рече:
»Устани, драгано моја,
лепотице моја, и дођи.
11 Јер, ево, зима је минула,
кише су прошле и нестале.
12 Цвеће се појављује на тлу,
време певања је стигло
и глас грлице се чује у нашој земљи.
13 Смоква тера ране плодове,
лоза, у цвету, мирише.
Устани, драгано моја,
лепотице моја, и дођи.
15 Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим. 16 Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. 17 У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени. 18 Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не. 19 Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу. 20 Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
21 Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло. 22 Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону, 23 али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. 24 Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела? 25 Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашега Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.
16 »Са чим да упоредим овај нараштај? Сличан је деци која седе на тргу и довикују једна другој:
17 ‚Свирали смо вам, али не заиграсте.
Нарицали смо, али не закукасте.‘
18 Јер, Јован је дошао и није ни јео ни пио, а они кажу: ‚Опседнут је демоном.‘ 19 Дошао је Син човечији, који једе и пије, а они кажу: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ Али мудрост оправдавају њена дела.«
Одмор за уморне
(Лк 10,21-22)
25 У то време Исус рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. 26 Да, Оче, свидело ти се да тако буде.
27 »Мој Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не познаје Сина. И нико не познаје Оца, само Син и они којима Син хоће да га открије.
28 »Дођите к мени, сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити. 29 Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер ја сам кротког и понизног срца, и наћи ћете одмор за своју душу. 30 Јер, мој јарам је благ и моје бреме је лако.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International