Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.
142 Гласом својим ја Господу вапим,
гласом својим ја Господа за милост преклињем.
2 Жалопојку своју пред њега изливам,
муку своју њему образлажем.
3 Када дух ми на измаку беше,
ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
на коме су ми замку поставили.
4 Удесно погледај па види
да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
нема никог да за мене мари.
5 О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
„Уточиште моје ти си
и наследство моје у земљи живих!“
6 Јецај мој пажљиво почуј,
јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
јер за мене су прејаки.
7 Душу моју из тамнице вади
па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
јер си мени благонаклон био!
17 Ако смоква и не пропупи,
ако нема на чокоту плода;
изневери ли труд око маслине,
не роде ли поља храном,
нестане ли стадо из тора
и ишчезне стока из обора,
18 у Господу ја ћу да ускликнем
и веселим се у Богу мог спасења!
19 Господ Бог је моја снага!
Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
по мом кршу даде ми да ходам.
Хоровођи уз моје жичане инструменте.
Прича о повереном благу
11 Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. 12 Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. 13 Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ 14 Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ 15 Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16 Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’
17 Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’
18 Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ 19 Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’
20 Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. 21 Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’
22 Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? 23 Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’
24 Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’
25 Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’
26 Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. 27 А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.