Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.
142 Гласом својим ја Господу вапим,
гласом својим ја Господа за милост преклињем.
2 Жалопојку своју пред њега изливам,
муку своју њему образлажем.
3 Када дух ми на измаку беше,
ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
на коме су ми замку поставили.
4 Удесно погледај па види
да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
нема никог да за мене мари.
5 О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
„Уточиште моје ти си
и наследство моје у земљи живих!“
6 Јецај мој пажљиво почуј,
јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
јер за мене су прејаки.
7 Душу моју из тамнице вади
па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
јер си мени благонаклон био!
Авакумова молитва
3 Молитва пророка Авакума у облику нарицаљки:
2 О, Господе, чуо сам вест о теби
и уплашио сам се!
О, Господе, оживи дело своје у времену,
обнови га усред година,
сети се да се смилујеш у гневу своме.
3 Са Темана долази Бог
и Светитељ са Горе Фарана. Села[a]
Величанство његово покрива небеса,
а слава његова земљу испуњава.
4 Његово светло блиста,
а у руци му је двокрака муња,
где је скровиште снаге његове.
5 Пред њим помор иде,
а пошаст га све у стопу прати.
6 Када стане, тад се земља тресе;
кад погледа, народи поскачу;
растресу се вечити врхови
и слежу се брда древна,
јер древни су путеви његови.
7 Видео сам тугу под шаторима Кушана,
подрхтавају шаторски застори земље мадијанске.
8 О, Господе, јеси ли на реке гневан?
Гневиш ли се ти на реке
или си на море јаростан?
Ево, јездиш на коњима
својих бојних кола спасења.
9 Разоткривен и видно је постављен лук твој,
реч заклетве твоје шиба. Села
А реке браздају земљу.
10 Гледају те, грче се планине,
куљају бујичне воде,
бездан се јавља хуком својим
и руке своје високо диже.
11 Сунце и месец мирују у свом пребивалишту,
умину на светло стрела твојих
и на блесак сјаја твога копља.
12 Ти у љутњи земљу газиш,
у јарости ти народе вршеш.
13 Излазиш због спасења свог народа,
због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома,
разоткриваш од пете до врата. Села
14 Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника,
а они јуришају да нас здробе,
и ликују као кад у потаји
прождиру сиромаха.
15 Ти газиш по мору коњима својим
и пене се велике воде.
16 И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,
од тог звука ми задрхташе усне,
трулеж ми се увуче у кости,
а колена ми заклецаше.
Смирићу се све до дана невоље
што долази на народ који нас напада.
5 Желим да вас подсетим, иако знате све ово, да је Господ избавио свој народ из Египта, а затим уништио оне који нису веровали. 6 А анђеле који се нису држали свог поретка, него су напустили место свога боравишта, Бог чува у вечним оковима под мраком за велики дан када ће бити осуђени. 7 Тако и Содома и Гомора, заједно са околним градовима који су се на исти начин одавали блуду и жудели за телом другачије врсте, стоје као пример, трпећи казну у вечном огњу.
8 Упркос томе, ти што сањају виђења, на исти начин каљају своје тело, презиру господство, и вређају славне анђеле. 9 А чак се ни арханђел Михаило, док се у свађи са ђаволом препирао око Мојсијевог тела, није усудио да изнесе погрдан суд против њега, него је рекао: „Нека те Господ укори!“ 10 Али ови људи вређају оно што не разумеју; а оно што знају нагонски, попут неразумних животиња, управо је оно што их води у пропаст.
11 Тешко њима! Они су пошли Кајиновим путем, и због новца упали у заблуду као Валам, и дигли буну као Кореј. Зато ће тако и изгинути.
12 Они су као љаге на вашим заједничким обедима; бестидно се госте са вама, а воде бригу само за себе. Они су као безводни облаци гоњени ветровима; као стабла у позну јесен, бесплодна, двапут усахла и из корена ишчупана. 13 И као што бесни морски таласи избацују пену, тако они износе своја срамотна дела. Они су као лутајуће звезде којима је припремљена мркла тама за вечност.
14 О овима је пророковао Енох, седми од Адама, рекавши:
„Ево, долази Господ са хиљадама својих светих,
15 да суди свима и да осуди све безбожнике
за сва безбожна дела која су учинили,
и за све дрске речи
које су безбожни грешници изрекли против њега.“
16 Ти људи увек гунђају и жале се на судбину; они живе по сопственим жељама, размећу се речима и из користи ласкају људима.
17 Вољени моји, сетите се речи које су прорекли апостоли нашег Господа Исуса Христа. 18 Они су вам рекли да ће се у последња времена појавити подругљивци који ће живети по својим безбожним жељама. 19 То су они што праве раздоре, телесним чулима вођени људи који немају Духа.
Подстицај на међусобну љубав
20 А ви, вољени моји, изграђујте се на темељима ваше најсветије вере, молећи се у Духу Светом. 21 Држите се Божије љубави док чекате милосрђе нашег Господа Исуса Христа, које води у вечни живот.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.