Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Јеремија купује поље

32 Реч од Господа која је дошла Јеремији десете године Седекије, Јудиног цара, односно осамнаесте године цара Навуходоносора. ² Тада је војска цара Вавилона опседала Јерусалим. Пророк Јеремија је био затворен у дворишту за стражу, које је у двору Јудиног цара.

³ Када га је затворио, Јудин цар Седекија га је прекорио: „Зашто пророкујеш говорећи: ’Овако каже Господ: ево, предаћу овај град у руке цара Вавилона и он ће га освојити;

⁶ А Јеремија рече: дошла ми је Господња реч и поручила: ⁷ „Ево Анамеила, сина твога стрица Салума. Доћи ће ти и рећи: ’Купи моје поље у Анатоту јер имаш откупно право да га купиш.’“

⁸ Тако је Анамеило, син мога стрица, дошао до мене – како је Господ и рекао – у двориште за стражу и рекао ми: „Молим те, купи моје поље у Анатоту, на подручју Венијамина. Ти имаш право да га поседујеш, твоје је откупно право. Купи га!“ Знао сам да је ова реч од Господа.

⁹ Тако сам од Анамеила, сина мога стрица, купио поље у Анатоту плативши му седамнаест сребрних шекела^[a]. ¹⁰ Написао сам уговор, запечатио га и пред сведоцима му на теразијама одмерио сребро. ¹¹ Затим сам узео уговор о куповини, онај запечаћени по условима и одредбама, као и незапечаћени. ¹² Уговор о куповини сам дао Варуху, сину Масијиног сина Нирије, пред стричевићем Анамеилом и пред сведоцима који су се потписали на уговор о продаји, и пред свим Јудејцима који су седели у стражарском дворишту.

¹³ И пред свима њима сам заповедио Варуху: ¹⁴ „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Узми ове уговоре – овај уговор о продаји и запечаћени и незапечаћени – па их стави у земљану посуду. Нека тамо стоје задуго.’ ¹⁵ Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’У овој ће се земљи опет куповати куће, поља и виногради!’“

⁶ Побожност је, свакако, велика добит, ако је човек задовољан оним што има. ⁷ Ми, наиме, ништа нисмо донели на свет, па ништа са њега не можемо ни понети. ⁸ Зато, ако имамо храну и одећу, будимо тиме задовољни. ⁹ А они који хоће да буду богати, упадају у искушења, те их многе неразумне и штетне жеље уводе у клопку. Те жеље одвлаче људе у пропаст и уништење. ¹⁰ Јер похлепа за новцем корен је сваког зла. Неки су јој се предали, па одлутали од вере, и тако причинили себи много јада̂.

¹¹ А ти, човече Божији, избегавај све то! Иди за праведношћу, побожношћу, вером, љубављу, стрпљивошћу, благошћу. ¹² Бори се у доброј битки вере, досегни вечни живот на који те је Бог позвао када си примерно исповедио своју веру пред многим сведоцима. ¹³ Налажем ти пред Богом, који свему даје живот, и Христом Исусом, који је сведочећи пред Понтијем Пилатом дао добро исповедање, ¹⁴ да држиш ову заповест без мане и беспрекорно до Дана када ће се појавити наш Господ Исус Христос. ¹⁵ Ово ће у своје време остварити блажени и једини Владар, Цар над царевима и Господар над господарима. ¹⁶ Он је једини бесмртан и борави у неприступачној светлости. Њега ниједан човек није видео, нити га може видети; њему нека је част и вечна сила. Амин.

¹⁷ Онима који су богати на овом свету заповедај: да се не узносе и не поуздају у несигурно богатство, него у Бога који нам све изобилно даје на уживање; ¹⁸ да чине добро; да буду богати добрим делима, дарежљиви, и спремни да деле. ¹⁹ Овако ће прикупити себи благо које ће бити чврст темељ за будућност, да задрже прави живот.

Прича о богаташу и сиромашном Лазару

¹⁹ Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. ²⁰ Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, ²¹ жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.

²² Када је сиромах умро, анђели га однеше к Авра̂му. И богаташ је умро и био сахрањен. ²³ Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Авра̂ма и Лазара са њим. ²⁴ Онда повика: ’Оче Авра̂ме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’

²⁵ Авра̂м му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. ²⁶ Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’

²⁷ Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, ²⁸ где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’

²⁹ Авра̂м рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’

³⁰ Али богаташ рече: ’Не, оче Авра̂ме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’

³¹ Авра̂м му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“