Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

¹¹ Али мој народ није послушао глас мој,
    Израиљ ми се покорио није.
¹² И ја сам их препустио самовољи њиховога срца,
    живели су како су желели.

¹³ О, кад би ме послушао народ мој
    и путеве моје Израиљ следио!
¹⁴ Ја бих брзо савладао њихове душмане,
    на њихове злотворе бих руку своју подигао.
¹⁵ Пузали би пред њим они што Господа мрзе
    и такво би стање за њих трајало довека.
¹⁶ А ја бих да их храним најбољом пшеницом,
    из камена ситићу их медом.“

⁷ Дом сам свој напустио
    и своје наследство оставио.
Вољену сам своју предао
    у руке њених непријатеља.
⁸ А сада је моје наследство
    као лав у шуми
што на мене риком риче.
    И зато га мрзим.
⁹ Је л’ наследство моје
    пиргава птица грабљивица?
    Лешинари, сјатите се на њу свуд унаоколо!
    Идите, сакупите све животиње на поље,
    доведите их на храну.
¹⁰ Многи су пастири изломили мој виноград
    и изгазили мој део.
Претворили су мој мили део
    у голу пустињу.
¹¹ Да, претворили су је у пустињу
    и сада преда мном опустошена тугује.
У пустару је претворена земља
    и то никога не потреса.
¹² Преко пустињских оголелих висова
    дошли су затирачи,
јер Господњи мач сатире
    с краја на крај земље
    и нема мира ни за кога.
¹³ Сејаће пшеницу, а трње ће жети.
    Изнурише се, а никакве користи.
Стидите се својих урода
    због Господњег пламтећег гнева!