Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
10 Зашто, Господе, стојиш далеко?
Што се скриваш у време невоље?
2 Опаки, надмени, љуто гони убогог,
у сплетке га хвата које је исплео.
3 Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
похлепни проклиње, презире Господа.
4 У својој га охолости он не тражи,
нема Бога ни у једној мисли својој.
5 Тај увек успева на својим стазама,
на судове твоје он с висока гледа,
и својим се душманима руга.
6 Он у срцу каже:
„Ништа мене неће уздрмати,
зло ме никад задесити неће.“
7 Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
а мука и невоља под језиком његовим.
8 У дворишту вреба из заседе,
из потаје убија невинога,
из скровишта мотри немоћнога.
9 Као лав он вреба у шипражју,
у заседи чека да улови убогога;
у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10 Беспомоћне ломи и обара,
они му у канџе допадају.
11 Он говори у срцу:
„Бог заборавља, скрива лице,
никада он то неће видети.“
12 Устани, Господе,
дигни своју руку, Боже,
понизне немој заборавити!
13 Зашто опаки да презире Бога,
зашто да у свом срцу каже:
„Ти ме нећеш за то питати“?
14 Али, ти то ипак видиш,
јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
Немоћни се ослања на тебе,
сиротоме ти си помоћник.
15 Сломи руку опакоме, зломе,
па кад тражиш његову опакост,
ни трага од ње да не нађеш.
16 Господ је цар у веке векова,
нестаће народи са његове земље.
17 Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
храбриш их, ухо своје приклањаш,
18 да даш право сиротоме и угњетеном,
да човек на земљи не задаје више страх.
Лажна вера је безвредна
7 Реч која је од Господа дошла Јеремији: 2 „Стани на врата Господњег Дома и тамо објави ову поруку. Реци им:
’Чујте реч Господњу, сви Јудејци, ви што улазите на ова врата да се поклоните Господу. 3 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: поправите своје путеве и своја дела, и ја ћу да те настаним на овом месту. 4 Не уздајте се у речи лажљиве, говорећи: Господњи Дом! Господњи Дом! Господњи Дом је ово! 5 Јер ако заиста поправите своје путеве и своја дела, и ако стварно радите по правди међу људима, међу ближњима; 6 и не будете тлачили дошљака, сироче и удовицу; ако не будете проливали на овом месту невину крв и не будете на штету своју следили друге богове – 7 ја ћу да вас настаним на овом месту, у земљи коју сам дао вашим прецима одвајкада па довека. 8 Ал’ гле, ви се уздајете у речи лажљиве и бескорисне.
9 Зар да крадете, убијате, чините прељубу, лажно се заклињете, кадите Валу, следите друге богове које не познајете; 10 а онда да дођете и станете пред мене, у овом Дому који је по мени назван?! Па још ћете да кажете – Избављени смо! – да радите све ове гадости?! 11 Зар је пећина хајдука вама постао овај Дом, по мени назван? То исто и ја са̂м видим – говори Господ.
12 Него, пођите на моје место, што је било у Силому, где сам прво настанио своје име. Гледајте шта сам му урадио због зла мога народа Израиља. 13 Зато што сте учинили сва ова дела – говори Господ – иако сам ти упорно говорио и говорио, али нисте слушали; звао вас али се нисте одазивали: 14 учинићу овом Дому – који је по мени назван, у који се уздате – и месту које сам дао вама и вашим прецима исто што сам учинио и Силому. 15 Одбацићу вас од себе као што сам одбацио сву вашу браћу, сво Јефремово потомство.
7 Зато, као што Дух Свети каже:
„Данас, кад глас његов чујете,
8 тврда срца не будите,
као кад се дигла буна,
у пустињи у дан кушања.
9 Оци ваши мене су кушали и изазивали,
иако су дела моја гледали четрдесет лета.
10 Тада планух гневом на онај нараштај
и рекох: ’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
12 Браћо, пазите да коме од вас срце не постане зло и неверно, па да се окрене од живога Бога. 13 Зато бодрите један другог свакога дана, док год се каже „данас“, да кога од вас не заведе грех, те му отврдне срце.
14 Ми смо, наиме, судеоници Христови, само ако до краја чврсто одржимо оно првобитно поуздање у Бога. 15 Као што Писмо каже:
„Данас, кад глас његов чујете,
тврда срца не будите,
као кад се дигла буна.“
16 Ко су ти што су чули Божији глас, а ипак се побунили? Нису ли то сви они које је Мојсије извео из Египта? 17 И на кога ли се гневио, ако не на оне који су сагрешили, чија су тела попадала по пустињи? 18 Коме другом се заклео да неће ући у починак, ако не онима који су били непокорни? 19 Тако видимо да нису могли да уђу у починак због своје невере.
4 Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. 2 Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. 3 У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:
„У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. 4 Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ 5 А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“
6 А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, 7 Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:
„Данас, кад глас његов чујете,
тврда срца не будите.“
8 Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. 9 Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. 10 Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. 11 Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.