Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Позив Јеремије

⁴ Дошла ми је реч Господња говорећи:

⁶ Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“

⁷ Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. ⁸ Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“

⁹ Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. ¹⁰ Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“

¹⁸ Ви, наиме, нисте приступили опипљивој гори зажареној од огња, свој у тами, помрчини и олуји, ¹⁹ приликом чега се зачуо звук трубе и глас који је проговорио. Народ који је тај глас чуо, молио је да им се више не говори, ²⁰ јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће засута камењем.“ ²¹ Тај призор је био тако страшан да је и са̂м Мојсије рекао: „Уплашен сам и дрхтим.“

²² Приступили сте, наиме, гори Сион и граду живога Бога, небеском Јерусалиму, те хиљадама анђела и свечаном збору. ²³ Ви сте приступили Цркви првенаца чија су имена записана на небу, Богу који је судија свих људи, и духовима савршених праведника. ²⁴ Ви сте приступили посреднику Новог савеза, Исусу, и шкропљеној крви која говори речитије од Авељеве крви.

²⁵ Пазите да не ускратите послушност ономе који говори! Јер ако нису избегли казну они који су се оглушили о онога који их је опомињао на земљи, како ћемо избећи казну ми, ако се одвратимо од онога који нас опомиње с неба? ²⁶ Његов глас је тада потресао земљу, а сада обећава: „Још једном ћу уздрмати не само земљу, него и небо.“ ²⁷ А то „још једном“ указује на уклањање онога што је уздрмано, то јест, онога што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.

²⁸ И пошто примамо Царство које се не може уздрмати, захваљујмо Богу, те му са захвалношћу служимо да му угодимо, с поштовањем и страхом. ²⁹ Јер, „Бог твој, огањ је који спаљује.“

Исус исцељује згрбљену жену у суботу

¹⁰ Једне суботе је поучавао у синагоги. ¹¹ Тамо се нашла и нека жена коју је нечисти дух, узрочник болести, осамнаест година држао згрбљену, те није могла да се исправи. ¹² Видевши је, Исус је позва к себи, и рече јој: „Жено, ослобађам те твоје болести!“ ¹³ Исус положи своје руке на њу и жена се одмах исправи и поче да слави Бога.

¹⁴ Старешина синагоге, љут што је Исус исцелио у суботу, рече: „Има шест радних дана у недељи. У те дане долазите да се лечите, а не у суботу!“

¹⁵ Господ му одговори: „Лицемери! Не одвезује ли свако свога вола или магарца од јасала и не води ли га на појило суботом? ¹⁶ Није ли требало ослободити ову Авра̂мову ћерку, коју је Сатана осамнаест година држао свезану, од свеза баш у суботу?“

¹⁷ Сви његови противници били су постиђени оним што је рекао, али се народ радовао свим изванредним делима које је учинио.