Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁴ Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
    поставише заставе своје за знакове.
⁵ Познати су као човек
    што секиру на шипражје диже;
⁶ и онда секиром и полугама
    све резбарије ломи.
⁷ Светилиште твоје до тла спалише,
    опоганише Пребивалиште имена твог.
⁸ У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
    Спалили су сва Божија места састанка у земљи.

⁹ А наше знакове видели нисмо,
    ни пророка још нема,
    и никога с нама ко би знао – докле?
¹⁰ Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
    Хоће ли противник довека твоје име да презире?
¹¹ Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
    Из недара својих извуци је и сатри их!

¹² А Бог цар мој је од давнина,
    посред земље спасоносна дела чини.

¹³ Силом својом ти си море разделио,
    у водама смрскао си главе морским неманима.
¹⁴ Левијатану си главе раздробио,
    народима уз обалу за храну си га дао.
¹⁵ Ти си дао да набуја и врело и поток,
    ти си непресушне пресушио реке.
¹⁶ Твој је дан, баш као и ноћ;
    ти си поставио и месец и сунце.
¹⁷ Ти си земљи одредио сваку међу;
    и лето и зиму начинио ти си.

¹⁸ Сети се тог противника који те презире, Господе,
    и безумних што презиру ти име.
¹⁹ Не дај звери живот голубице своје,
    довека не заборави на живот својих сиромаха.
²⁰ Погледај на савез,
    јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
²¹ Не дај угњетеном да се понижен врати,
    нека име твоје славе и сиромах и убоги.
²² Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
    Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
²³ Не заборави глас душмана својих,
    поклич што се непрестано диже,
    оних што се против тебе буне.

¹¹ Тешко онима који рано ране
    да се опијају пићем жестоким,
настављају до расвитка
    зато што их вино распаљује.
¹² Харфе и лире,
    бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;
а за дело Господње не маре,
    и рад руку његових не гледају.
¹³ Зато што знања нема,
    народ мој ће у ропство одведен бити;
и славни његови ће од глади умирати,
    и мноштво ће његово од жеђи горети.
¹⁴ Зато је Свет мртвих^[b] ждрело своје развалио,
    и неизмерне раље разјапио
да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово
    уз буку његову и вику његову.
¹⁵ И човек ће се савијати,
    и мужеван ће понижен бити,
    и силници ће поглед оборити.
¹⁶ Господ над војскама судом ће се узвисити,
    и Бог свети светост ће правдом доказати.
¹⁷ Јагањци ће као на пашњацима пасти,
    и јарци ће по богаташким рушевинама брстити.

¹⁸ Тешко онима који на себе
    кривицу навлаче ужима варалачким
    и опакост конопцима колским –
¹⁹ онима који говоре: „Нека пожури,
    нека похита са оним што чини,
    па да видимо.
Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев
    са оним што је наумио,
    па да знамо!“

²⁰ Тешко онима који зло добрим називају,
    а добро злим;
таму као светлост представљају,
    а светлост као таму;
горко као слатко представљају,
    а слатко као горко!

²¹ Тешко онима који у својим очима су мудри
    и сами пред собом паметни!

²² Тешко онима који су у вину силни,
    и у мешању жестоких пића храбри;
²³ који за мито кривца оправдавају,
    и праведничку праведност потискују.