Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁴ Ти си мој цар, Боже!
    Нареди, и Јаков ће бити спасен.
⁵ С тобом пробадамо душмане своје,
    у име твоје газимо непријатеље своје.
⁶ Јер ја се не уздам у лук свој,
    мач мој мене не спасава.
⁷ Јер ти нас избави од наших душмана,
    ти осрамоти наше мрзитеље.
⁸ Богом смо се хвалили поваздан,
    име твоје славили поваздан.

⁹ Но, ти си нас одбацио и понизио,
    и не идеш у бој с војском нашом.
¹⁰ Чиниш да се повлачимо пред душманином,
    да нас пљачкају наши мрзитељи.
¹¹ Изручио си нас као овце за клање,
    расејао нас међу народе.
¹² Продао си свој народ у бесцење,
    а од продаје се ниси обогатио.

¹³ Учинио си нас руглом нашим суседима,
    на подсмех смо и ругање онима око нас.
¹⁴ Учинио си нас ругалицом међу народима,
    машу главом народи над нама.
¹⁵ Срамота је моја стално преда мном,
    стид ми је лице покрио
¹⁶ од гласа ругача и подсмевача,
    пред душманином, осветником.

¹⁷ Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
    а ни савез твој нисмо изневерили.
¹⁸ Срце нам се није одвратило,
    нити су нам стопе с твог пута скренуле,
¹⁹ кад си нас разбио у крају шакалском,
    и у смртну нас таму завио.

²⁰ Ако заборавимо име Бога нашега,
    и раширимо руке према туђем богу,
²¹ неће ли Бог то открити,
    кад познаје тајне срца?
²² Јер због тебе нас убијају свагда,
    сматрају нас овцама за клање.

²³ Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
    Устани, не одбацуј нас довека!
²⁴ Зашто кријеш своје лице?
    Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?

²⁵ Јер душа наша лежи у прашини,
    стомак нам се прилепио уз земљу.
²⁶ Устани, помози нам,
    откупи нас због милости своје!

¹¹ Јудо, и за тебе је одређена жетва,
    из изгнанства народ свој кад вратим.
7 Када бих да лечим Израиља,
    открива се Јефремова кривица
    и зло Самарије;
јер су превртљивци,
    лопов проваљује
    и банда је убица на улици.
² А у срцу своме они и не мисле
    да ја памтим сва злодела њина.
Сада су их окружила сва њихова дела,
    ево их пред лицем мојим.

³ Злоделима цара разгаљују
    и лажима својим главаре.
⁴ Сви су они прељубници,
    као пећ су успламтела
коју пекар престаје да жари
    од када је замесио тесто,
    па докле му не ускисне од квасца.
⁵ На дан нашега цара
    клонули су главари разгаљени вином
    и он пружи своју руку подсмевачима.
⁶ Пришли су му и пламтели срцем
    у својој обмани.
Спавала је као пекар јарост њина целе ноћи,
    а ујутро се разгневила као пламен ватре.
⁷ Сви су они зажарени као пећ
    и прогутаће своје судије;
падају сви њихови цареви,
    а међу њима нема никог да позове мене.

⁸ Јефрем је са народима, себе је измешао.
    Јефрем је постао погача неокренута.
⁹ Туђинци му снагу једу,
    а он то и не зна;
седе косе посуше га,
    а он то и не зна.
¹⁰ Израиљу понос сведочи у лице,
    ал’ се не окрећу Господу, свом Богу;
и у свему томе
    они га не траже.

¹¹ А Јефрем је постао као голубица
    лаковерна што разума нема!
Ено, зову Египат
    и одлазе у Асирију.
¹² Али када оду, над њима ћу да раширим своју мрежу.
    Као птице небеске збацићу их,
казнићу их кад их чујем
    у њиховом збору.
¹³ Јао њима, јер су од мене побегли!
    Опустошиће јер су се против мене побунили.
Ја би да их откупим,
    а они о мени лажи објављују.
¹⁴ Нису срцем вапили мени,
    него су кукали на својим постељама.
Због жита и младог вина себе секу
    и од мене се окрећу.
¹⁵ А ја сам их крепио, снажио им руке,
    а они су ми зло мислили.
¹⁶ И они се нису окренули Вишњем;
    постали су као лук лабави.
Пашће они од мача,
    а њихове вође од горчине сопственог језика.
А то ће им у Египту бити на поругу.