Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Наманово исцељење

5 Наман, заповедник војске арамејског цара, био је човек од великог значаја за свога господара; ценио га је, јер је преко њега Господ давао победе Арамејцима. Али иако је био велики ратник, био је губавац.

² Једном кад су Арамејци извршили упад, довели су из израиљске земље младу девојку; она је послуживала Наманову жену. ³ Она рече својој господарици: „О, само кад би мој господар отишао пророку у Самарији! Он би га исцелио од губе.“

⁴ Наман оде и јави то своме господару, говорећи: „Тако и тако је рекла девојка из израиљске земље.“ ⁵ Арамејски цар рече: „Иди онда, а ја ћу послати писмо израиљском цару.“ Он оде и понесе са собом десет таланата^[a] сребра, шест хиљада шекела^[b] злата, и десет пари одеће. ⁶ Са собом је донео писмо израиљском цару у коме је писало: „Са овим писмом ти шаљем и свога слугу Намана да га исцелиш од губе.“

⁷ Кад је израиљски цар прочитао писмо, раздерао је своју одећу и рекао: „Зар сам ја Бог, да могу да усмрћујем и оживљавам, те ми овај шаље писмо да исцелим човека од губе? Погледајте како тражи повод да ме изазове!“

⁸ Кад је Јелисеј, човек Божији, чуо да је израиљски цар раздерао своју одећу, послао је поруку цару: „Зашто си раздерао своју одећу? Нека дође к мени, да зна да има пророк у Израиљу.“ ⁹ Наман дође са својим коњима и кочијама, и стане код врата Јелисејеве куће. ¹⁰ А Јелисеј му посла гласника: „Иди и окупај се седам пута у Јордану, и обновиће се твоје тело, па ћеш бити чист.“

¹¹ Али Наман се наљути, оде и рече: „Ја сам мислио да ће он изаћи к мени, стати и призвати име Господа, Бога свога, и да ће махнути руком над оболелим местом и исцелити ме од губе! ¹² Нису ли Авана и Фарфар, дамашћанске реке, боље од свих израиљских вода? Нисам ли могао да се окупам у њима и будем чист?!“ Он се окрену и оде бесан.

¹³ Но, његове слуге му приступише и рекоше: „Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто велико, зар не би то урадио? Нећеш ли пре урадити то што ти је рекао: ’Окупај се и бићеш чист?!’“ ¹⁴ Он сиђе и загњури седам пута у Јордан по речи човека Божијег, и тело му се обнови, те постаде чисто као тело младог момка.

Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.

6 Браћо, ако се неко затекне у каквом преступу, ви духовни исправите таквог у духу кроткости, пазећи да и сами не подлегнете искушењу. ² Носите бремена један другога, па ћете тако испунити Христов закон. ³ Јер ако неко мисли да је нешто, а није ништа, самога себе вара. ⁴ Свако нека преиспита своје понашање, не поредећи се са другима. Тада нека се хвали пред собом. ⁵ Јер свако треба да носи терет одговорности за себе.

⁶ Ко прима поуку из Божије речи, нека сва добра дели са својим учитељем.

⁷ Не варајте се; Бог се не да исмејавати. Јер шта ко сеје, то ће и жети. ⁸ Наиме, ко сеје у своју грешну природу, од грешне природе ће пожњети пропаст. А ко сеје у Дух, од Духа ће пожњети вечни живот. ⁹ Нека вам не дојади да чините добро, јер ћемо у своје време пожњети жетву, ако не малакшемо. ¹⁰ Стога, дакле, док још имамо времена, чинимо добро свим људима, а поготову своме роду по вери.

Закључак и поздрав

¹¹ Видите коликим вам словима власторучно пишем. ¹² Они који хоће да се хвале сами собом, терају вас да се обрежете, само да не би били прогоњени због Христовог крста. ¹³ Наиме, чак ни они који су обрезани, не извршавају Закон, него само хоће да се хвале тиме што сте се на њихов наговор обрезали. ¹⁴ А од мене далеко било да се хвалим нечим другим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, чијим је посредством свет умро за мене, и ја за свет. ¹⁵ Јер, није важно ни обрезање ни необрезање, него ново створење. ¹⁶ А свима који се држе овог правила, мир и милосрђе, заједно са свим Божијим Израиљем.

Послање седамдесет двојице ученика

10 После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође. ² Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву. ³ Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове. ⁴ Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.

⁵ Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’ ⁶ Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама. ⁷ У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу. ⁸ Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас. ⁹ У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’ ¹⁰ А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите: ¹¹ ’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’

¹⁶ Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“

¹⁷ А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“

¹⁸ Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. ¹⁹ Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. ²⁰ Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“