Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.
30 Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао,
ниси дао да се душмани нада мном радују.
2 Теби завапих, Господе, Боже мој,
и ти си ме исцелио.
3 Господе, из Света мртвих ти си ме извео,
моју си душу спасао од раке.
4 Запојте Господу, верни његови,
хвалите га, спомињите светост његову.
5 Јер гнев његов траје за трен,
а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
а јутро клицање.
6 У свом спокојству рекао сам себи:
„Никада ме ништа неће уздрмати.“
7 Милошћу си ме својом, Господе,
учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
свега ме је страх обузео.
8 К теби вапим, Господе,
од свога Бога тражим милост.
9 „Каква корист од моје смрти,
ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
Зар ће прах о твојој верности да прича?
10 Почуј, Господе, смилуј ми се,
буди моја помоћ, о, Господе!“
11 Мој си плач окренуо у коло,
скинуо си с мене рухо жалости,
и у рухо ме радости обукао.
12 Зато те душа моја слави без престанка.
О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!
Јелисеј и Сунамка
8 Једног дана је Јелисеј пролазио кроз Сунем. Тамо је живела једна богата жена, која га је молила да једе код ње. И тако, кад год је пролазио, свраћао би тамо на обед. 9 Она рече свом мужу: „Ево, знам да је човек који стално пролази овуда свети Божији човек. 10 Хајде да му направимо малу собу на крову, и да му наместимо лежај, сто, столицу, и свећњак, да се смести тамо кад год сврати код нас.“
11 Једног дана кад је дошао, отишао је у горњу собу и легао тамо. 12 Он рече своме слузи Гијезију: „Позови ону Сунамку.“ Кад ју је позвао, она је стала пред њега. 13 Тада му рече: „Ево, бацила си се у толику бригу због нас. Шта да учинимо за тебе? Хоћеш ли да се заузмемо за тебе код цара, или заповедника војске?“
Она одговори: „Живим међу својим народом.“
14 Јелисеј упита: „Шта би могло да се учини за њу?“
Гијезије рече: „Она нема сина, а муж јој је стар.“
15 Јелисеј рече: „Позови је.“ Кад ју је позвао, стала је на врата. 16 Тада јој је рекао: „Догодине у ово време држаћеш сина у наручју.“
Она рече: „Нека мој господар, човек Божији, не заварава своју слушкињу.“
17 Ипак, жена је затруднела и родила сина догодине у то време, као што јој је Јелисеј рекао.
14 Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. 15 Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. 16 А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. 17 Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. 18 Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. 19 Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. 20 Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја са̂м, већ грех који станује у мени. 21 Стога, налазим овај закон: кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће. 22 Ја се, наиме, у свом унутарњем бићу веселим Божијем Закону. 23 Ипак, опажам други закон који делује у мојим удовима, који ратује против закона мога ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. 24 Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? 25 Хвала Богу, који то чини кроз Господа нашег Исуса Христа!
Дакле, ја својим умом служим Божијем Закону, а грешном природом закону греха.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.