Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Илија однет на небо
2 Кад је било време да Господ узме Илију у небо, Илија и Јелисеј су отишли из Галгала. 2 Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Ветиљ.“
Јелисеј му рече: „Живога ми Господа, и ти да си ми жив, нећу те оставити.“ Тако оду доле у Ветиљ.
6 Илија му рече: „Остани овде, јер ме је Господ послао на Јордан.“
Јелисеј одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ Тако су обојица отишла.
7 Пошло је и педесет од пророчких синова. Они су стајали подаље, а њих двојица су стајали код Јордана. 8 Тада је Илија узео свој огртач, смотао га, и њиме ударио по води. Вода се разделила на једну и на другу страну, тако да су њих двојица прошли по сувом.
9 Кад су прошли, Илија рече Јелисеју: „Тражи нешто од мене пре него што будем узет.“
Он му рече: „Нека двострука мера твога духа дође на мене.“
10 Илија му рече: „Тражио си тешку ствар; ипак, ако ме видиш кад будем био узет од тебе, нека ти буде тако; ако не будеш видео, онда се то неће догодити.“
11 Док су они тако ходали и разговарали, појаве се огњене кочије и огњени коњи и дођу између њих, па у вихору однесу Илију на небо. 12 Кад је то Јелисеј видео, повикао је: „Оче мој, оче мој, кочије и коњаници Израиљеви!“ И није га више видео. Затим је узео његов огртач и подерао га на два дела.
13 Онда је подигао Илијин огртач, који је спао с њега, па се вратио и стао на обалу Јордана. 14 Тада је узео Илијин огртач, који је спао с њега, и ударио по води. Рекао је: „Где је Господ, Бог Илијин?“ Ударио је по води и вода се разделила на једну и на другу страну. Јелисеј прође.
Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.
77 Глас свој Богу дижем,
гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
2 У дану невоље своје Господа сам тражио,
руке неуморно ноћу сам пружао.
Али душа моја неће утеху!
11 Спомињем дела Господња,
чуда твоја од старина памтим.
12 На сва дела твоја мислим,
разматрам то што си учинио!
13 О, Боже, у Светињи је пут твој!
Који је бог велик попут Бога нашег?!
14 Ти си Бог што чудеса чиниш,
силу своју обзнањујеш међу народима.
15 Свој си народ откупио снагом својом,
синове Јакова и Јосифа. Села
16 Кад те воде угледаше, Боже,
кад те воде угледаше,
скупише се, а дубине узбуркаше.
17 Облаци се провалише кишом,
из облака грмљавина дође
и севнуше твоје муње.
18 Пролом твога грома беше у вихору,
муње светом засветлише,
а земља се дрмала и тресла.
19 По мору је стаза твоја прошла,
прошао си немирним водама,
а стопама твојим трага нема.
20 Водио си свој народ ко стадо,
Мојсијевом и Ароновом руком.
Права слобода
5 Христос нас је ослободио да живимо у слободи. Зато чврсто стојте и не потчињавајте се опет ропском јарму.
13 Браћо, позвани сте да живите у слободи, али не дозволите да ваша слобода буде изговор да удовољавате грешној природи, него љубављу служите једни другима. 14 Јер сав Закон налази своје испуњење у једној јединој заповести: „Воли ближњега свога као самога себе.“ 15 Ако се, дакле, међусобно уједате и изједате, пазите да се не истребите.
Живот по Духу
16 Кажем вам: живите по Духу, па нећете удовољити ономе што ваша грешна природа хоће. 17 Јер грешна природа жели оно што се противи Духу, а Дух жели оно што се противи грешној природи. Ово двоје се противе једно другом, те не чините оно што хоћете. 18 Али, ако вас Дух води, нисте више под Законом.
19 А дела грешне природе су позната: блуд, нечистота, разврат, 20 идолопоклонство, врачарство, непријатељства, свађа, пакост, бес, љубомора, раздори, поделе, 21 завист, пијанке, пировања и ствари сличне овима. Што сам вам рекао раније, то вам говорим и сад: они који чине такве ствари неће узети учешћа у Царству Божијем.
22 А плод Духа је: љубав, радост, мир, стрпљивост, честитост, доброта, вера, 23 кроткост, уздржљивост. Против ових нема Закона. 24 Они који припадају Христу, разапели су своју грешну природу са страстима и пожудама. 25 Ако смо, дакле, добили живот посредством Духа, онда и живимо по водству Духа.
Исусова служба на путу за Јерусалим
Самарјанско село не прихвата Исуса
51 Када је дошло време да буде узнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. 52 Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. 53 Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. 54 Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ 55 Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! 56 Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.
Захтеви следбеништва
57 Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ 58 Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ 59 Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“[a] 60 „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ 61 Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ 62 А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.