Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Навотов виноград

21 После ових догађаја десило се ово: Навот Јизреелац имао је виноград у Јизреелу, близу палате самаријског цара Ахава.

² Ахав рече Навоту: »Дај ми свој виноград да ми буде повртњак, пошто је тако близу моје палате. У замену ћу ти дати бољи виноград или, ако ти је драже, платићу ти колико вреди.«

³ Али Навот одговори: »Далеко било да теби дам наследство својих праотаца.«

⁴ На то Ахав уђе у своју палату смркнут и љут, јер му је Навот Јизреелац рекао: »Не дам ти наследство мојих праотаца«, па леже у постељу дурећи се и не хтеде да једе.

⁵ Његова жена Језавеља уђе к њему и упита га: »Што си се тако смркнуо? Што не једеш?«

⁶ Он јој одговори: »Зато што сам рекао Навоту Јизреелцу: ‚Продај ми свој виноград, или, ако ти је драже, даћу ти други виноград место њега,‘ а он рече: ‚Не дам ти свој виноград.‘«

⁷ Његова жена Језавеља му рече: »Зар се тако понаша цар Израела? Устани и једи и разведри се. Ја ћу ти дати виноград Навота Јизреелца.«

⁸ Тада она написа писма у Ахавово име, запечати их његовим печатом и посла старешинама и племићима који су живели у Навотовом граду. ⁹ У писмима је стајало:

»Прогласите пост и посадите Навота на почасно место међу народом. ¹⁰ Преко пута њега посадите двојицу ништарија, па нека сведоче: ‚Проклињао си Бога и цара.‘ Тада га изведите и каменујте до смрти.«

¹¹ Старешине и племићи који су живели у Навотовом граду учинише како им је Језавеља наредила у писмима која им је написала. ¹² Прогласише пост и посадише Навота на почасно место међу народом. ¹³ Онда дођоше двојица ништарија и седоше преко пута њега, па су пред народом сведочили против њега говорећи: »Навот је проклињао Бога и цара.«

Тада га изведоше ван града и каменоваше га до смрти, ¹⁴ па поручише Језавељи: »Навот је каменован и умро је.«

¹⁵ Чим је Језавеља чула да је Навот каменован и да је умро, рече Ахаву: »Иди и узми себи онај виноград Навота Јизреелца који није хтео да ти прода. Навот више није жив – умро је.«

¹⁶ Када је Ахав чуо да је Навот мртав, оде да узме себи његов виноград.

¹⁷ Тада реч ГОСПОДЊА дође Илији Тишбејцу: ¹⁸ »Спреми се и иди доле у сусрет израелском цару Ахаву, који влада у Самарији. Ено га у Навотовом винограду, у који је отишао да га узме за себе. ¹⁹ Реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Убио си човека и отео му посед.‘ Онда му реци: ‚Овако каже ГОСПОД: На истом месту где су пси полизали Навотову крв, пси ће полизати и твоју – да, твоју!‘«

²⁰ Ахав рече Илији: »Нађе ли ме, непријатељу мој?«

»Нађох«, одврати Илија, »јер си се продао да би чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ²¹ ‚Ево, пустићу на тебе несрећу. Уништићу твоје потомке и истребити свако Ахавово мушко чељаде у Израелу – и роба и слободњака.

Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.

¹⁵ Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници, ¹⁶ знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.

¹⁷ Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто! ¹⁸ Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник. ¹⁹ Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом. ²⁰ Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене. ²¹ Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.

Грешница помазује Исуса

³⁶ Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу. ³⁷ Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти, ³⁸ па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.

³⁹ Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче – да је грешница.«

⁴⁰ »Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.«

»Кажи«, одврати овај.

⁴¹ »Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара^[a], а други педесет. ⁴² Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«

⁴³ Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.«

»Тачно си просудио«, рече му Исус.

⁴⁴ Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом. ⁴⁵ Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге. ⁴⁶ Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу. ⁴⁷ Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«

⁴⁸ Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«

⁴⁹ Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«

⁵⁰ А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«

Прича о сејачу

(Мт 13,1-9; Мк 4,1-9)

8 После тога Исус поче да обилази градове и села, проповедајући и објављујући еванђеље о Божијем царству. С њим су била и Дванаесторица ² и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изашло седам демона, ³ Јована, жена Иродовог домоуправитеља Хузе, Сусана и многе друге. Ове жене су им помагале својом имовином.