Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.
1 Чуј моје речи, ГОСПОДЕ,
проникни у моје уздахе.
2 Моје запомагање слушај,
Царе мој и Боже мој,
јер се теби молим.
3 Сваког јутра, ГОСПОДЕ, чујеш ми глас,
сваког јутра своје молбе полажем пред тебе
и чекам.
4 Ти ниси Бог коме је мила опакост,
зло код тебе не борави.
5 Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
ти мрзиш све који чине зло.
6 Лажљивце уништаваш,
крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.
7 А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
8 Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
Због мојих душмана
свој пут преда мном поравнај.
Пророк осуђује Ахава
35 По ГОСПОДЊОЈ заповести, један из дружине пророка рече другом пророку: »Удари ме.«
Али овај одби, 36 па му пророк рече: »Зато што ниси послушао ГОСПОДА, чим одеш од мене, убиће те лав.«
Чим је онај човек отишао, нађе га лав и уби.
37 Онај пророк нађе једног другог човека, па му рече: »Удари ме.«
И човек га удари и повреди. 38 Тада пророк оде и стаде крај пута да чека цара, а преко очију стави повез, да га не препознају.
39 Када је цар пролазио, пророк му довикну: »Ја, твој слуга, отишао сам у љути бој, а један ми дође са заробљеником и рече: ‚Чувај овог човека. Ако побегне, својим животом ћеш платити за његов живот или ћеш платити талант[a] сребра.‘ 40 Али док сам ја, твој слуга, био заузет сад овде, сад онде, онај нестаде.«
»Ето ти пресуде«, рече израелски цар. »Сам си је изрекао.«
41 Тада пророк брзо склони повез с очију, па цар виде да је то један од пророка.
42 Он рече цару: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зато што си пустио човека кога сам одредио за потпуно уништење, својим животом ћеш платити за његов живот, а твој народ за његов народ.‘«
43 На то израелски цар оде смркнут и љут у своју палату у Самарији.
Излечење одузетога
(Мт 9,1-8; Мк 2,1-12)
17 Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом. 18 Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса. 19 Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса.
20 Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.«
21 Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«
22 Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите? 23 Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? 24 Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.«
25 И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога. 26 Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International