Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Хоровођи, уз фруле: Давидов псалам.

Рат с Арамејцима

20 Вен-Адад, арамејски цар, је сабрао сву своју војску; с њим је било тридесет два цара, с коњима и бојним колима. Он је отишао, опколио Самарију и напао је. ² Потом је послао гласнике Ахаву, цару израиљском, у град. ³ Рекао му је: „Овако поручује Вен-Адад: ’Твоје сребро и злато припада мени, и твоје предивне жене и деца припадају мени.’“

⁴ Цар израиљски одговори: „Како ти кажеш, господару мој, царе. Твој сам и ја и све што имам.“

⁵ Гласници су поново дошли и рекли: „Овако каже Вен-Адад: ’Поручио сам ти: предај ми своје сребро и злато, своје жене и децу. ⁶ Зато ћу ти сутра у ово време послати своје слуге и они ће претражити твоју кућу и куће твојих слугу, па ће узети све што ти је вредно и однети.’“

⁷ Тада цар израиљски позва све старешине земље и рече: „Примите к знању и погледајте како тражи невољу; јер је послао по моје жене и децу, и по моје сребро и злато, а ја му нисам одбио.“

⁸ Све старешине и сав народ му рекоше: „Не слушај, нити пристај!“

⁹ Он рече Вен-Ададовим гласницима: „Реците своме господару цару: ’Учинићу све што си први пут тражио од свога слуге, али ово не могу да учиним.’“ Гласници оду и врате се са поруком.

¹⁰ Вен-Адад му посла поруку: „Нека ми богови тако учине и нека додају, ако од Самарије остане толико пепела да сваки човек који ме следи добије по шаку.“

¹¹ Израиљски цар му одговори: „Каже се: ’Нека се не хвали онај који се опасује, него онај који се распасује.’“

¹² Кад је Вен-Адад чуо ову поруку док је пио са царевима под шаторима, рекао је својим слугама: „Крените!“ Они кренуше у град.

Ахав побеђује Вен-Адада

¹³ Уто један пророк приступи Ахаву, цару израиљском, и рече: „Говори Господ: ’Видиш ли све ово велико мноштво? Ево, данас ћу га предати у твоје руке, да знаш да сам ја Господ.’“

¹⁴ Ахав рече: „Преко кога?“ Пророк рече: „Говори Господ: ’Преко момака обласних намесника.’“

Он упита: „Ко ће започети битку?“

Пророк рече: „Ти.“

¹⁵ Ахав је пребројао момке обласних намесника, њих две стотине тридесет два, а затим је пребројио сав народ, све Израиљце, њих седам хиљада. ¹⁶ Изашли су у подне, док се Вен-Адад напијао са тридесет два цара, који су му дошли у помоћ. ¹⁷ Прво су изашли момци обласних намесника.

Вен-Адад је послао извидницу, која му је јавила: „Изашли су људи из Самарије.“

¹⁸ Он рече: „Ако су изашли ради мира, похватајте их живе, а ако су изашли ради рата, свеједно их похватајте живе.“

¹⁹ Тако момци обласних намесника изађу из града, а војска за њима. ²⁰ Сваки је убио свог противника, те су се Арамејци разбежали. Израиљци су их гонили, али је Вен-Адад, арамејски цар, побегао на коњу с коњаником. ²¹ Тада је изашао и израиљски цар и навалио на коње и бојна кола, и нанео Арамејцима велики пораз.

²² Затим пророк приступи израиљском цару и рече му: „Иди и појачај своје снаге; размисли и види шта ћеш да урадиш, јер ће те арамејски цар напасти на почетку наредне године.“

Против неслоге

4 Одакле ратови, одакле сукоби међу вама? Зар не потичу од ваших жудњи које ратују у вашим удовима? ² Жудите и немате, убијате и завидите – и не можете да постигнете, ратујете и сукобљавате се. Немате, јер не тражите. ³ Тражите, али не добијате, зато што тражите што је зло: да бисте утрошили на своје жудње.

⁴ Прељубници! Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Ко, наиме, хоће да буде пријатељ са светом, постаје непријатељ Богу. ⁵ Или сматрате да Писмо без разлога говори: „Љубоморно чезне Дух који се настанио у вама“, ⁶ али даје већу милост. Зато Писмо говори:

⁷ Стога се покорите Богу, а супротставите се ђаволу, па ће побећи од вас.