Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
1 Нека устане Бог,
нека се распрше његови непријатељи,
нека се разбеже пред њим они који га мрзе.
2 Као што се растерује дим, растерај их.
Као што се восак топи пред ватром,
нека тако опаки пропадну пред Богом.
3 А праведни нека се радују,
нека се веселе пред Богом,
нека радосно кличу.
4 Певајте Богу, псалме певајте његовом Имену.
Величајте онога који јаше на облацима[a] –
име му је ГОСПОД –
и кличите пред њим.
5 Бог у свом светом пребивалишту
отац је сирочади, бранитељ удовица.
6 Бог усамљенима налази дом,
сужње изводи на срећну слободу,
а бунтовне оставља да живе
у земљи спрженој сунцем.
7 Кад си ишао пред својим народом, Боже,
кад си кроз пустолину корачао, Села
8 земља се тресла, небо лило кишу
пред Богом синајским,
пред Богом, Богом Израеловим.
9 Ти посла изобилну кишу, Боже,
свој изнемогли посед окрепи.
10 Твој народ се насели на њему
и ти, Боже, од својих добара за сиромахе спреми.
19 Нека је благословен Господ,
Бог наш Спаситељ,
који наш терет носи поваздан. Села
20 Наш Бог је Бог који спасава;
ГОСПОД, Господ, од смрти избавља.
Елифаз
22 Тада одврати Елифаз Теманац:
2 »Зар може човек да буде користан Богу?
Па и од мудраца, каква му је корист?
3 Зар је Свесилноме мило ако си праведан?
Зар нешто добија ако си беспрекоран?
4 Зар те због твоје побожности прекорева
и против тебе износи оптужбе?
5 Зар није велика твоја опакост?
Зар твојих греха нема безброј?
6 Од браће си без разлога тражио залоге
и са већ голих свлачио одећу.
7 Изнуренога ниси напојио водом,
а гладноме си храну ускраћивао.
8 Земља припада моћном човеку
и частан човек на њој живи.
9 Удовице си отпуштао празних руку
и сирочади кршио снагу.
10 Зато те одасвуд окружују клопке
и ужас обузима изненада,
11 зато је тама толика да не видиш,
зато те силна вода прекрива.
12 »Зар није Бог на небеским висинама?
Зар не види теме највиших звезда?
13 А ти кажеш: ‚Шта зна Бог?
Зар он кроз такву дубоку таму суди?
14 Густи облаци га застиру,
па не види док небеским сводом језди.‘
15 Зар ћеш се држати старе стазе
којом су газили опаки?
16 Они су нестали пре времена,
бујица им је однела темеље.
17 Они су говорили Богу:
‚Остави нас на миру!
Шта Свесилни може да нам учини?‘
18 Па иако им је он куће напунио добрима,
ја се држим подаље од савета опаких.
19 Праведни виде њихову пропаст и радују се,
недужни им се ругају:
20 ‚Да, пропадоше наши душмани
и огањ им прождире богатство.‘
Апостоли признају Павла
2 Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита. 2 Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им – посебно оним угледнијима – изложио еванђеље које проповедам међу незнабошцима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд. 3 Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже. 4 А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима. 5 Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.
6 Што се тиче оних који су важили за угледне – какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости – мени ти угледни нису ништа додали. 7 Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима. 8 Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола незнабошцима. 9 Када су Јаков, Кифа[a] и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо незнабошцима, а они обрезанима – 10 само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сâм жарко желео да чиним.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International