Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Савез против Израела

9 Када су сви цареви западно од реке Јордан – они у Горју, Шефели и дуж целе обале Великог мора^[a] све до Либана: цареви Хетита, Аморејаца, Ханаанаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца – чули шта се догодило, ² окупише се да заједничким снагама нападну Исуса Навина и Израел.

Варка Гивонаца

³ Чувши шта је Исус Навин учинио са Јерихоном и Ајем, житељи Гивона ⁴ прибегоше лукавству. Одоше и узеше хране, па на магарце натоварише отрцане вреће и старе, поцепане и искрпљене мешине за вино. ⁵ На ноге обуше изношене и закрпљене сандале и обукоше стару одећу. Сав хлеб који су понели као залиху био је бајат и буђав. ⁶ Када су дошли Исусу Навину у табор у Гилгалу, рекоше њему и Израелцима: »Долазимо из далеке земље. Склопите с нама савез.«

⁷ »А шта ако живите близу нас?« упиташе Израелци Хивијце. »Како онда да с вама склопимо савез?«

⁸ »Твоје смо слуге«, рекоше они Исусу Навину, а он их упита: »Ко сте ви и одакле сте дошли?«

⁹ Они одговорише: »Ми, твоје слуге, дошли смо из веома далеке земље због гласа о ГОСПОДУ, твоме Богу. Јер, чули смо за све што је учинио у Египту ¹⁰ и за све што је учинио са двојицом аморејских царева источно од реке Јордан – Сихоном, царем Хешбона, и Огом, царем Башана, који је владао у Аштароту. ¹¹ Зато нам наше старешине и сви становници наше земље рекоше: ‚Узмите залиха хране за пут, па идите и састаните се с њима и реците им: »Ваше смо слуге. Склопите с нама савез.«‘ ¹² Овај наш хлеб био је још топао када смо га понели од куће оног дана кад смо пошли к вама, а сада је, ево, бајат и буђав. ¹³ И ове мешине за вино биле су нове када смо их напунили, а сада су се, ево, поцепале. И одећа и сандале су нам се отрцале од дуга пута.«

¹⁴ Израелци прегледаше њихове залихе хране, али ништа о томе не упиташе ГОСПОДА. ¹⁵ Исус Навин склопи с њима мир и савез којим се обавеза да ће их пустити да живе, а поглавари заједнице то потврдише заклетвом.

¹⁶ Али три дана након склапања савеза, Израелци сазнаше да су им Гивонци суседи, да живе близу њих. ¹⁷ Стога Израелци кренуше на пут и трећега дана стигоше до њихових градова – Гивона, Кефире, Беерота и Кирјат-Јеарима – ¹⁸ али их не нападоше јер су им се поглавари заједнице заклели ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.

Цела заједница поче да гунђа против поглаварâ, ¹⁹ али сви поглавари одговорише: »Заклели смо им се ГОСПОДОМ, Богом Израеловим и сада не смемо да их дирамо. ²⁰ Ево шта ћемо да урадимо: пустићемо их да живе, да се на нас не свали Божија срџба због кршења заклетве којом смо им се заклели. ²¹ Пустите их да живе«, рекоше, »али нека буду дрвосече и водоноше за целу заједницу.«

Тако поглавари одлучише о њима.

²² Тада Исус Навин позва Гивонце и рече им: »Зашто сте нас преварили рекавши: ‚Живимо далеко од вас,‘ када, у ствари, живите близу нас? ²³ Сада сте под проклетством: никада нећете престати да служите као дрвосече и водоноше за Дом мога Бога.«

²⁴ Они му одговорише: »Нама, твојим слугама, јасно је речено да је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио свом слузи Мојсију да вам дâ сву ову земљу и да пред вама затре све њене становнике. Стога смо се због вас уплашили за свој живот и зато смо тако поступили. ²⁵ Сада смо у твојим рукама. Уради с нама онако како мислиш да је добро и исправно.«

²⁶ И Исус Навин овако уради: избави их из руку Израелаца и ови их не побише. ²⁷ Тога дана их одреди за дрвосече и водоноше за заједницу и за ГОСПОДЊИ жртвеник на месту које ће ГОСПОД изабрати, и они су то и дан-данас.

² Тада му донеше једног одузетог човека који је лежао на постељи.

Када је видео њихову веру, Исус рече одузетоме: »Само храбро, синко, опраштају ти се греси.«

³ Тада неки учитељи закона рекоше у себи: »Овај хули!«

⁴ А Исус, пошто је знао шта мисле, рече: »Зашто тако зло мислите? ⁵ Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? ⁶ Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Устани, узми своју постељу и иди кући.«

⁷ И човек устаде и оде кући.

⁸ Када је народ то видео, испуни се страхом, па поче да слави Бога што је људима дао такву власт.