Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.
22 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
Далеко си од мога спасења,
и од речи вапаја мојега.
2 Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
ноћу, али нема ми одмора.
3 А ти си онај Свети,
престо ти је на хвалама Израиљевим.
4 У тебе су се наши преци уздали,
уздали се и ти их избави.
5 Теби су вапили и избављени били,
у тебе се уздали и нису се осрамотили.
6 А ја сам црв, а не човек,
ругло људима, презир народа.
7 Ко год ме види, тај ми се руга,
цере ми се и машу главама:
8 „У Господа се уздао, нека га он избави,
кад у њему радост налази.“
9 Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
од утробе мајчине ти си Бог мој.
11 Не удаљуј се од мене,
јер невоља је близу,
а помоћника нема.
12 Окружише ме многи бикови,
бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
језик ми је уз непце прионуо;
у смртни си ме прах ставио.
17 Мој дух је сатрвен,
дани су моји згасли
и рака ме чека.
2 Ето, подсмевачи су са мном,
не склапа се око моје због њихове свадљивости.
3 Молим те, Боже, ти са̂м јамац мој буди!
Јер ко је тај ко би ми се прихватио руке?
4 Ти си склонио мудрост од њихових срца
због чега их издигнути нећеш.
5 Ко због добити изда пријатеље,
деци ће му очи усахнути!
6 Он је мене учинио причом за народе,
ја сам лице за пљување.
7 Туга ми је очи замутила,
сваки је мој уд попут сенке.
8 Због тога се праведници зграну,
недужни се грозе над безбожним.
9 Али праведник ће истрајати на свом путу,
још више ће ојачати човек чистих руку.
10 Хајде, вратите се сви ви!
Дођите, молим вас,
али мудрог међу вама нећу наћи.
11 Прохујали су моји дани,
намере и жеље срца мога су разбијене.
12 Они праве дан од ноћи,
а мраку у лице кажу:
’Светло је близу!’
13 Ако бих за Светом мртвих чезнуо као за домом својим
и у тами постељу своју простро,
14 ако гробу викнем: ’Оче мој’,
а црву: ’Мајко моја’ или ’сестро моја’,
15 где је онда нада моја?!
Види ли ко наду моју?!
16 Силази ли она до врата Света мртвих?
Заједно ли ћемо у прах лећи?“
7 Зато, као што Дух Свети каже:
„Данас, кад глас његов чујете,
8 тврда срца не будите,
као кад се дигла буна,
у пустињи у дан кушања.
9 Оци ваши мене су кушали и изазивали,
иако су дела моја гледали четрдесет лета.
10 Тада планух гневом на онај нараштај
и рекох: ’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
12 Браћо, пазите да коме од вас срце не постане зло и неверно, па да се окрене од живога Бога. 13 Зато бодрите један другог свакога дана, док год се каже „данас“, да кога од вас не заведе грех, те му отврдне срце.
14 Ми смо, наиме, судеоници Христови, само ако до краја чврсто одржимо оно првобитно поуздање у Бога. 15 Као што Писмо каже:
„Данас, кад глас његов чујете,
тврда срца не будите,
као кад се дигла буна.“
16 Ко су ти што су чули Божији глас, а ипак се побунили? Нису ли то сви они које је Мојсије извео из Египта? 17 И на кога ли се гневио, ако не на оне који су сагрешили, чија су тела попадала по пустињи? 18 Коме другом се заклео да неће ући у починак, ако не онима који су били непокорни? 19 Тако видимо да нису могли да уђу у починак због своје невере.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.