Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁷ То се догодило зато што су Израиљци служећи другим боговима сагрешили против Господа, Бога свога, који их је извео из Египта, из власти фараона, египатског цара. ⁸ Они су следили обичаје народа које је Господ истерао пред Израиљцима, и обичаје које су вршили израиљски цареви. ⁹ Израиљци су тајно чинили ствари које нису биле по вољи Господа, Бога њиховог. Подизали су узвишице по свим својим градовима, од кула до утврђених градова. ¹⁰ Постављали су себи стубове и Аштартине ступове у свим крајевима и под сваким зеленим дрветом. ¹¹ Кадили су на свим узвишицама, као народи које је Господ изгнао пред њима. Чинили су опаке ствари да изазивају на гнев Господа. ¹² Служили су идолима за које им је Господ рекао: „Не чините то.“ ¹³ Господ је опомињао Израиљ и Јуду преко свих својих пророка и виделаца говорећи: „Вратите се са својих злих путева и држите заповести и уредбе, према свем Закону, које сам дао вашим оцима, и које сам послао преко својих слугу пророка.“

¹⁴ Али они нису послушали, него су укрутили вратове као њихови преци који нису веровали у Господа, Бога њиховог. ¹⁵ Они су одбацили његове уредбе и његов савез који је склопио са њиховим оцима, и његове прописе којима их је упозоравао, и ишли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни; следили су народе који су били око њих, за које је Господ рекао да не поступају као они.

¹⁶ Напустили су све заповести Господа, Бога свога, и начинили себи ливене ликове два телета и Аштартин стуб, и клањали се свој небеској војсци. А служили су и Валу. ¹⁷ Проводили су кроз огањ своје синове и ћерке и упуштали се у чарање и гатање; продали су се да чине што је зло у очима Господњим изазивајући га на гнев.

¹⁸ Зато се Господ веома разгневио на Израиља и уклонио их пред собом. Нико није остао, осим Јудиног племена. ¹⁹ Али ни Јуда није држао заповести Господа, Бога свога, него су следили обичаје које су Израиљци држали. ²⁰ Зато је Господ одбацио све потомство Израиљево; понизио их је и предао их у руке Асирцима, док их није одбацио од себе.

²⁵ Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“

²⁶ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. ²⁷ Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“

²⁸ Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“

²⁹ Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“

³⁰ Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? ³¹ Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“

³² Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. ³³ Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“

³⁴ Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“

³⁵ Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети.