Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
2 У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. 3 Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“
4 Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. 5 Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“
6 Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, 7 а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ 8 Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“
9 Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“
10 Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.
11 Тада Господ рече Мојсију: 12 „Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“
13 Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. 14 Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. 15 Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?[a]“, јер нису знали шта је то.
Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“
105 Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
2 Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
3 Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
4 Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
5 Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
6 О, семе Авра̂мово, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
37 Извео их је са сребром и златом,
међу његовим племенима није било посрнулих.
38 Египат је одахнуо када су изашли,
јер их је од њих спопала страхота.
39 Облак је као заклон разастро
и пламен да ноћу светли.
40 Молили су га и он им доведе препелице,
хлебом с неба их насити.
41 Отворио је стену и воде прокуљаше,
потекле су као поток у земљи сувој.
42 Јер се сетио свог светог обећања Авра̂му,
слузи своме.
43 Извео је свој народ у радости,
уз клицање своје изабране.
44 Дао им је земље туђинске,
запосели су труд народа;
45 да би се држали његових прописа
и законе његове слушали.
Славите Господа!
21 Јер Христос је за мене живот, а смрт добитак. 22 А ако већ треба да наставим да живим у телу, за мене је то плодан рад, те стога не знам шта бих изабрао. 23 Притиснут сам с обе стране; жеља ми је да умрем и да будем с Христом, што је кудикамо боље, 24 али наставити са животом у телу је потребније због вас. 25 Будући уверен у то, знам да ћу остати и бити уз све вас ради вашег напретка и радости у вери, 26 да би мојим поновним доласком међу вас, ваше уздање у Христа Исуса обиловало.
27 Само се владајте достојно Радосне вести Христа, да бих – било да дођем и видим вас, било да у одсуству слушам о вама – видео да сте постојани у једном духу, да се једнодушно борите за веру Радосне вести, 28 не плашећи се ни у чему противника; њима је то доказ пропасти, а вама спасења, и то од Бога. 29 Јер вама је исказана милост, не само да верујете у Христа, већ и да трпите ради њега. 30 И ви подносите исту невољу коју сте видели да ја подносим, и коју сада чујете да подносим.
Исус приповеда параболу о једнако плаћеним радницима
20 Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. 2 Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград.
3 Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, 4 па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ 5 Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. 6 Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’
7 Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’
8 Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’
9 Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. 10 Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. 11 Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. 12 Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’
13 А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? 14 Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. 15 Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’
16 Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.