Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

¹⁹ Тада се Анђео Господњи, који је ишао пред израиљским табором, преместио иза њих. Стуб од облака пред њима се такође померио, дошао им иза леђа и стао, ²⁰ нашавши се између египатског табора и израиљског табора. Облак је ноћу замрачивао једне, док је другима светлео, тако да целе ноћи нису могли да приђу једни другима.

²¹ Мојсије испружи своју руку над морем, а Господ пошаље јак источни ветар који је узбијао воду целе ноћи, учинивши да се море исуши. Вода се поделила, ²² па су Израиљци ходали посред мора по сувом дну. Вода им је стајала као зид с десне и леве стране.

²³ Тада се Египћани са свим фараоновим коњима, бојним колима и коњаницима спусте у море и почну да их гоне. ²⁴ Пред саму зору, Господ погледа доле из стуба од огња и облака на египатску војску и у њу унесе пометњу. ²⁵ Заглавио је точкове на бојним колима, тако да су се тешком муком покретали. „Бежимо од Израиљаца – повикаше Египћани – јер се Господ бори за њих против Египћана!“

²⁶ Господ рече Мојсију: „Испружи руку над морем, да се вода врати на Египћане, на њихова бојна кола и коњанике.“ ²⁷ Мојсије испружи руку над морем, и у освит зоре се вода врати на своје место. Египћани су бежали од воде, али их је Господ сручио усред мора. ²⁸ Вода се вратила и потопила бојна кола и коњанике, сву фараонову војску која је била кренула за Израиљцима у море. Ни један од њих није преживео. ²⁹ А Израиљци су ходали посред мора по сувом дну, док су им зидови воде стајали с десна и с лева.

³⁰ Тог дана је Господ избавио Израиљце из руку Египћана, а Израиљци су видели мртве Египћане на морској обали. ³¹ Кад су Израиљци видели велику силу коју је Господ показао над Египћанима, народ се побојао Господа, па су поверовали Господу и његовом слузи Мојсију.

Мојсијева песма

15 Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:

²⁰ Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. ²¹ Марија им је запевала:

Прихватајте слабога у вери!

14 Прихватајте слабога у вери, не спорећи се око ставова. ² Неко верује да сме све да једе, док слаби верује да сме да једе само поврће. ³ Ко једе све нека не омаловажава онога који не једе све, а који не једе све нека не осуђује онога који једе све, јер је Бог прихватио обојицу. ⁴ Ко си ти да судиш туђем слузи? Његов Господар одлучује о томе хоће ли се овај одржати или пропасти. Ипак, он ће се одржати, јер је Господ кадар да га одржи. ⁵ Неко сматра да су неки дани важнији од других, а за некога су сви дани једнаки. Само нека је свако уверен у своје мишљење. ⁶ Ко придаје значај одређеном дану, чини то ради Господа; ко једе све, чини то Господу на славу, јер Богу захваљује. Па и онај који не једе, не једе ради Господа, те и он захваљује Богу. ⁷ Нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. ⁸ Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Дакле, било да живимо или умиремо, припадамо Господу. ⁹ Зато је Христос умро и оживео, да би био Господ живима и мртвима. ¹⁰ Према томе, ко си ти да судиш своме брату? Или, зашто омаловажаваш свога брата? Јер, сви ћемо стати пред Божији суд. ¹¹ Написано је, наиме:

¹² Дакле, свако од нас ће за себе дати одговор Богу.

Прича о немилосрдном слузи

²¹ Тада му приступи Петар и упита га: „Колико пута треба да опростим своме брату који сагреши против мене? До седам пута?“

²² Исус му рече: „Кажем ти, не седам пута, него седамдесет пута седам.

²³ Зато је Царство небеско слично цару који је одлучио да сведе рачуне са својим слугама. ²⁴ Кад је почео да обрачунава, доведоше му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата. ²⁵ Будући да није могао да му плати, господар нареди да се продају у робље он, његова жена и деца и све што поседује, те да се дуг наплати.

²⁶ Слуга на то паде ничице на земљу и рече му: ’Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.’ ²⁷ Господар се смилује на слугу, пусти га и опрости му дуг.

²⁸ Кад је тај исти слуга изашао, нашао је једног од својих пријатеља који је такође био слуга. Тај му је дуговао стотину сребрњака. Он га ухвати и поче да га дави, говорећи: ’Враћај што си дужан!’

²⁹ Његов друг падне пред њим, преклињући га: ’Буди стрпљив са мном и ја ћу ти вратити!’

³⁰ Али овај не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не врати дуг. ³¹ Међутим, то су видели његови другови, слуге, који су се на то веома ожалостили. Отишли су и јавили господару све што се догодило.

³² Тада је господар поново позвао к себи тог слугу. Рекао му је: ’Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. ³³ Није ли требало да се и ти смилујеш своме другу, као што сам се ја смиловао теби?’ ³⁴ Господар се разгневи, те га предаде мучитељима док му не врати сав дуг. ³⁵ Исто тако ће Отац мој који је на небесима, учинити с вама, ако сваки од вас од срца не опрости своме брату.“