Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁸ Тада је над Египтом завладао нови цар који није познавао Јосифа. ⁹ Он је рекао своме народу: „Ево, израиљски народ је постао бројнији и моћнији од нас. ¹⁰ Хајде да поступимо мудро с њима, да не би постали још бројнији. Иначе, ако избије рат, они ће се удружити с нашим непријатељима и заратити против нас, те напустити земљу.“

¹¹ Стога поставе над њима надгледнике да их тлаче принудним радом. Они су фараону изградили градове-складишта, Питом и Рамесу. ¹² Али, што су их више тлачили, Израиљци су бивали још бројнији и напреднији, тако да су се Египћани ужаснули од њих. ¹³ Зато су их Египћани терали на ропски рад. ¹⁴ Загорчавали су им живот тешким радовима: прављењем малтера и опеке и разним пољским радовима. Све ропске послове су им немилосрдно наметали.

¹⁵ Египатски цар је рекао и јеврејским бабицама, од којих је једној било име Шифра, а другој Фуа: ¹⁶ „Кад помажете Јеврејкама при порођају, обратите пажњу на пол детета: ако је мушко, убијте га, а ако је женско, нека живи.“ ¹⁷ Али бабице су се бојале Бога и нису учиниле како им је египатски цар наредио, него су остављале у животу мушку децу. ¹⁸ Зато је египатски цар позвао бабице и упитао их: „Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале у животу мушку децу?“

¹⁹ Бабице одговоре фараону: „Јеврејке нису као египатске жене. Оне су јаче, па роде пре него што бабица дође к њима.“

²⁰ Бог је био добар према бабицама, а народ израиљски се још више умножио и постао веома силан. ²¹ А пошто су се бабице бојале Бога, он им је основао породице.

²² Тада је фараон наредио целом народу: „Свако мушко дете које се роди Јеврејима нека се баци у Нил, а женска деца нека се оставе у животу.“

Мојсијево рођење

2 У то време неки човек из Левијевог племена оде и ожени једну девојку из истог племена. ² Жена зачне и роди сина. Видевши да је леп, крила га је три месеца. ³ Кад више није могла да га крије, узела је кошару од папирусове трске, облепила је смолом и катраном, ставила дечака у њу и положила је у трску крај Нила. ⁴ Његова сестра је стала подаље, да види шта ће се десити с њим.

⁵ Но, у Нил сиђе фараонова ћерка да се окупа, док су њене пратиље шетале уз обалу Нила. Уто спази кошару у трсци, па пошаље слушкињу да је донесе. ⁶ Отворивши је, угледа дете! Дечак је плакао. Сажаливши се над њим, рече: „Ово је једно од јеврејске деце.“

⁷ Онда његова сестра упита фараонову ћерку: „Хоћеш ли да одем и потражим ти дојиљу међу Јеврејкама да ти доји дете?“

⁸ „Иди“ – рече јој фараонова ћерка. Девојка оде и позове дететову мајку. ⁹ Фараонова ћерка јој рече: „Узми ово дете и одгоји ми га, а ја ћу ти плаћати.“ Тако је жена узела дете и одгојила га. ¹⁰ Кад је дечак порастао, одвела га је фараоновој ћерки, која га је посинила. Дала му је име „Мојсије“^[a], рекавши: „Зато што сам га извадила из воде.“

Песма поклоничка. Давидова.

Живот у служби Богу

12 Зато вас заклињем, браћо, милосрђем Божијим, да принесете себе Богу као живу жртву, посвећену и богоугодну, да то буде ваша духовна служба Богу. ² Не прилагођавајте се овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да просудите шта је Божија воља, шта је добро, угодно и савршено.

³ Наиме, на основу милости која ми је дана, свакоме од вас кажем: не прецењујте себе, него мислите о себи разборито, примерено мери вере коју је Бог дао сваком од вас. ⁴ Јер, како у једном телу имамо много удова, тако ниједан од удова не обавља исту улогу. ⁵ Једнако смо и ми, иако многи, једно тело у заједништву с Христом, а као појединци, удови смо једни другима. ⁶ Тако, имамо различите дарове по милости коју смо примили од Бога. Ко има дар пророштва, нека га користи у складу са својом вером; ⁷ ко има дар служења, нека служи; ко има дар поучавања, нека поучава; ⁸ ко има дар тешења, нека теши; ко има дар давања, нека буде дарежљив, ко има дар управљања, нека буде вредан; ко има дар исказивања милосрђа, нека буде радостан.

Петар изјављује да Исус јесте Христос

¹³ Кад је Исус дошао у крајеве око Кесарије Филипове, упитао је своје ученике: „Шта говоре људи о Сину Човечијем? За кога га држе?“

¹⁴ Они му одговорише: „Једни кажу да је Јован Крститељ, други да је Илија; трећи кажу да је то Јеремија или један од пророка.“

¹⁵ Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“

¹⁶ Тада Симон Петар одговори: „Ти си Христос, Син Бога живога.“

¹⁷ А Исус му рече: „Благо теби, Симоне, сине Јонин, јер ти ово не откри твоје људско умовање, него Отац мој који је на небесима. ¹⁸ А ја ти кажем: ти си Петар, а на овој стени саградићу своју Цркву и врата Света мртвих неће је надвладати. ¹⁹ Теби ћу дати кључеве Царства небеског, па што пресудиш на земљи, биће пресуђено на небесима, и што разрешиш на земљи, биће разрешено на небесима.“ ²⁰ Тада је Исус заповедио својим ученицима да никоме не говоре да је Христос.