Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Песма поклоничка.

Јосифова браћа се враћају у Египат с Венијамином

43 Владала је жестока глад у земљи. ² Кад су појели жито које су донели из Египта, рече им њихов отац: „Идите и купите нам мало жита.“

³ Јуда му на то рече: „Онај човек нас је изричито упозорио: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде с вама.’ ⁴ Ако си спреман да пошаљеш нашег брата с нама, ми ћемо сићи и купићемо ти хране. ⁵ А ако нећеш да га пошаљеш, ни ми нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде са вама.’“

⁶ Израиљ им рече: „Зашто сте ми нанели бол рекавши том човеку да имате још једног брата?“

⁷ Они му одговорише: „Тај човек нас је помно испитивао о нама и о нашој породици. Питао је: ’Да ли вам је отац још увек жив? Имате ли још којег брата?’ Ми смо му одговорили на питања. Како смо могли знати да ће рећи: ’Доведите свога брата’?“

⁸ Тада Јуда рече своме оцу, Израиљу: „Пошаљи дечака са мном, па да се спремимо и идемо, да останемо на животу и не помремо – ни ми, ни ти, ни наша деца. ⁹ Ја јамчим за њега; мене сматрај одговорним за њега. Ако га не вратим теби и не поставим га пред тебе, нека сам ти крив до века. ¹⁰ Да нисмо толико оклевали, до сад бисмо се већ два пута вратили.“

¹¹ Њихов отац, Израиљ, им рече: „Кад је тако, нека буде. Али, учините ово: понесите у своје торбе најбоље производе земље па однесите на дар оном човеку: мало мелема, мало меда и зачина, те нешто смирне, пистације и бадема. ¹² Са собом понесите и двоструко више новца, јер морате вратити новац који је стављен одозго у ваше вреће. Можда је била грешка. ¹³ Поведите и свога брата, па се спремите и вратите се оном човеку. ¹⁴ Нека Бог Свемоћни учини да вам се онај човек смилује, те вам пусти и другог брата и Венијамина. А ако треба да останем без деце, нека останем.“

¹⁵ Тако они узму дар и двоструко више новца, те поведу Венијамина. Онда се спреме и оду у Египат, па ступе пред Јосифа. ¹⁶ Кад их је Јосиф видео са Венијамином, рекао је управитељу свога дома: „Одведи ове људе у кућу, а потом закољи једно живинче и приготови га, јер ће они обедовати са мном у подне.“

¹⁷ Слуга учини како му је Јосиф рекао, те их је одвео у Јосифову кућу. ¹⁸ Људи су се уплашили кад су били доведени у Јосифову кућу. Мислили су: „Доведени смо овде због новца који нам се нашао у врећама први пут. Сада ће нас напасти и свладати, па ће нас узети за робове заједно с нашим магарцима.“

¹⁹ Кад су били на улазу у кућу, они приступе управитељу Јосифовог дома и ²⁰ обрате му се: „О, господару! Ми смо ту већ једном долазили да купимо хране. ²¹ Али кад смо дошли у преноћиште, отворили смо наше вреће и тамо је био наш новац. Сваки од нас је, у својој врећи, одозго, затекао свој новац, исту своту. Ево, донели смо га са собом. ²² Са собом смо понели још новца да купимо хране. Не знамо ко нам је ставио новац у наше вреће.“

²³ „Будите спокојни! – рече им управитељ. Не плашите се! Ваш Бог и Бог вашег оца је ставио благо у ваше вреће. Ваш новац је стигао к мени.“ Потом им је извео Симеуна.

²⁴ Кад их је довео у Јосифову кућу, управитељ им је дао воде да оперу ноге, а њиховим магарцима је дао храну. ²⁵ Затим су припремили дар да дочекају Јосифа кад стигне у подне, јер су чули да ће тамо ручати.

²⁶ Кад је Јосиф дошао у кућу, они му донесу дарове који су понели са собом и поклоне му се до земље. ²⁷ Јосиф их је упитао за здравље, и наставио: „А је ли здрав ваш стари отац о коме сте ми говорили? Да ли је још жив?“

²⁸ „Твој слуга, наш отац, још увек је жив и у добром је здрављу“ – одговоре они и дубоко му се поклоне. ²⁹ Подигавши поглед, Јосиф опази свога брата Венијамина, сина своје мајке, па упита: „Да ли је ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали?“ Онда дода: „Нека ти Бог подари милост, сине мој!“ ³⁰ Јосиф се од самилости потресао видевши свога брата, па је журно изашао напоље тражећи где да се исплаче. Ушао је у једну собу и тамо се исплакао.

³¹ Онда се умио и изашао. Сабравши се, наредио је: „Нека се послужи ручак!“

³² Јосифу су служили ручак одвојено, њима су служили одвојено, и Египћанима који су јели с њима су такође служили одвојено. Египћани, наиме, не једу са Јеврејима, јер је то за њих одвратно. ³³ Пред њим су седели по својој старости, од прворођенца до најмлађег, на шта су се они гледали у чуду. ³⁴ Оброци су им се доносили с његовог стола. Међутим, Венијаминов обед је био пет пута већи. Тако су пили и гостили се с њим.

Апостолски сабор у Јерусалиму

15 Али у Антиохију дођу неки из Јудеје и почну да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.“ ² Пошто су Павле и Варнава ушли у спор и велику расправу са њима, одређено је да Павле и Варнава са још некима од њих оду у Јерусалим и изнесу ово спорно питање пред апостоле и старешине.

³ Тако су, послани од цркве, пролазили кроз Феникију и Самарију причајући о обраћењу незнабожаца, што је причинило велику радост свој браћи. ⁴ Када су стигли у Јерусалим, примила их је црква, апостоли и старешине. Тада су им Павле и Варнава испричали о ономе што је Бог учинио преко њих.

⁵ Тада су устали неки од верујућих који су припадали фарисејској странци и рекли: „Незнабошце треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев Закон.“

Петров говор

⁶ Апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. ⁷ После дуге расправе, устаде Петар и обрати се присутнима: „Браћо, ви знате да ме је Бог одавно изабрао да би незнабошци из мојих уста чули поруку Радосне вести и поверовали. ⁸ Бог, који познаје људска срца, потврдио је да их прихвата тиме што им је дао Светог Духа као и нама. ⁹ Он није направио разлику између њих и нас, јер је и њихова срца очистио посредством вере. ¹⁰ Зашто, дакле, изазивате Бога тиме што стављате ученицима јарам на врат који нисмо могли да носимо ни ми ни наши преци? ¹¹ Ми верујемо да смо спасени милошћу нашега Господа Исуса на исти начин као и они.“

¹² На то су се сви окупљени умирили, а Павле и Варнава су им приповедали о знацима и чудима које је Бог преко њих учинио међу незнабошцима. ¹³ Када су завршили, узе реч Јаков: „Браћо, саслушајте ме. ¹⁴ Симон је рекао да се Бог од почетка побринуо да између незнабожаца одвоји народ за себе. ¹⁵ То је у складу са речима пророка, као што је написано:

¹⁹ Зато сматрам да не треба узнемиравати незнабошце који се обраћају Богу. ²⁰ Уместо тога, нека им се напише да се уздржавају од меса које је окаљано приношењем на жртву идолима, да се клоне блуда, да не једу месо удављених животиња, нити крв животињску. ²¹ Јер, у свим градовима од давнина постоје проповедници Мојсијевог Закона, који га сваке суботе читају по синагогама.“