Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Јосиф открива себе браћи

45 Јосиф није могао више да се уздржава пред својим слугама, па је повикао: „Нека сви изађу!“ Пошто нико од његових људи није остао с њим, Јосиф се открио својој браћи. ² Тада је гласно заплакао, тако да су га и Египћани чули. Чак је и фараонов дом дочуо за то.

³ „Ја сам Јосиф! – рекао је својој браћи. Је ли мој отац заиста још жив?“ Његова браћа нису могла да одговоре своме брату; били су потпуно уплашени пред њим. ⁴ Јосиф је затим рекао својој браћи: „Приђите к мени.“ Кад су пришли, рекао им је: „Ја сам ваш брат, Јосиф, кога сте продали у Египат. ⁵ Но, сада се немојте жалостити и гневити на себе што сте ме продали овде. Бог ме је, наиме, послао пред вама да вас одржи у животу. ⁶ Већ су две године од како је глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. ⁷ Бог ме је послао пред вама да вам сачувам потомство на земљи и да вас одржим у животу великим избављењем.^[a]

⁸ Стога, нисте ме ви овде послали, него Бог. Он ме је поставио фараону за главног саветника, за управитеља целог његовог дома, те за господара над целим Египтом. ⁹ Зато се брзо вратите моме оцу, па му реците: ’Твој син Јосиф ти поручује: Бог ме је поставио за господара над целим Египтом. Зато дођи к мени, не оклевај! ¹⁰ Настанићеш се у крају Госену, па ћеш ми бити близу: ти, твоји синови, твоји унуци, твоје овце и говеда, и сва твоја имовина. ¹¹ Ја ћу се тамо бринути за тебе, јер глад ће трајати још пет година. Тако нећеш гладовати ни ти, ни твоја породица нити стока што ти припада.’ ¹² Ево, видите и својим очима, као што види и мој брат Венијамин, да сам то ја који вам говорим. ¹³ Испричајте оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите овамо мога оца!“

¹⁴ Онда је пао своме брату Венијамину око врата и заплакао. Венијамин је такође плакао загрливши Јосифа. ¹⁵ Потом је плачући изљубио и сву осталу браћу. После тога су браћа разговарала.

Песма поклоничка. Давидова.

Бог је милостив према Израиљу

11 Питам дакле: да Бог можда није одбацио свој народ? Никако! Јер и ја сам Израиљац, потомак Авра̂мов, из племена Венијаминовог. ² Није Бог одбацио свој народ, који је предвидео. Или, зар не знате шта пише у Писму о Илији – кад се жали Богу на Израиљце?

²⁹ Јер, Бог не мења своје мишљење у погледу свог избора и дарова. ³⁰ Као што сте ви некад били непослушни Богу, а сада сте услед њихове непослушности примили милосрђе од Бога, ³¹ тако су и они сада, постали непослушни Богу ради вас, да би им Бог исказао милосрђе. ³² Бог је, наиме, све затворио под непослушност да би свима исказао своје милосрђе.

¹⁰ Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! ¹¹ Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ ¹² Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ ¹³ А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. ¹⁴ Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ ¹⁵ Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ ¹⁶ А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? ¹⁷ Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? ¹⁸ А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. ¹⁹ Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. ²⁰ То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“

Вера једне Хананејке

²¹ Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. ²² Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“

²³ Исус јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“

²⁴ Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“

²⁵ Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“

²⁶ Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“

²⁷ А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“

²⁸ Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.