Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Песма поклоничка. Давидова.

Јосифово уздизање

³⁷ Јосифов одговор се свидео фараону и свим његовим дворанима. ³⁸ Тада фараон рече својим дворанима: „Зар можемо наћи човека као што је он, човека у коме је Дух Божији?“ ³⁹ Затим фараон рече Јосифу: „Будући да ти је Бог обзнанио све ово, нема никог ко је тако разборит и мудар као што си ти. ⁴⁰ Ти ћеш бити надгледник мога дома, те ће се сав мој народ покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, који сам на престолу, имати већу власт од тебе. ⁴¹ Ево, постављам те над целом египатском земљом“ – рече фараон. ⁴² Тада је фараон скинуо печатни прстен са своје руке и ставио га на Јосифов прст. Затим га је обукао у рухо од најбољег лана, а око врата му је ставио златан ланац. ⁴³ Још је наредио да га провезу кочијама као његовог заменика, а пред њим су узвикивали: „На колена!“ Тако га је поставио над целим Египтом. ⁴⁴ Уз то му фараон рече: „Ја сам фараон, нико у целом Египту не сме да макне руку или ногу без твог одобрења.“ ⁴⁵ Фараон је Јосифа назвао Сафнат-Панеах и дао му за жену Асенету, ћерку Поти-Фере, свештеника из Она. Тако је Јосиф добио власт над Египтом.

⁴⁶ Јосифу је било тридесет година кад је ступио у службу фараона, египатског цара. Отишавши од фараона, Јосиф је обишао целу египатску земљу. ⁴⁷ Током седам родних година земља је обилно рађала. ⁴⁸ У тих седам година обиља које су настале у Египту, Јосиф је прикупљао сваку врсту хране и складиштио је по градовима. Летину са околних поља је смештао у сваки град. ⁴⁹ Жита које је Јосиф прикупио било је много као песка у мору, тако да га је престао мерити; није му, наиме, било мере.

⁵⁰ Пре него што су наступиле године глади, Јосифу су се родила два сина које му је родила Асенета, ћерка Поти-Фере, свештеника у Ону. ⁵¹ Јосиф је своме првенцу дао име „Манасија“^[a], јер је рекао: „Бог ми је дао да заборавим сву своју муку и сву родбину у дому свога оца.“ ⁵² Другога је назвао „Јефрем“^[b], рекавши: „Бог ме је учинио родним у земљи моје патње.“

⁵³ Кад се навршило оних седам година обиља које су настале у Египту, ⁵⁴ почеле су да наступају године глади, баш како је Јосиф и рекао. У свим земљама је било глади, али је у целом Египту било хлеба. ⁵⁵ А кад је глад задесила и Египат, народ завапи фараону за хлеб. Тада фараон рече свим Египћанима: „Идите к Јосифу и учините како вам он каже!“ ⁵⁶ Настала је глад по целој земљи. И пошто је завладала жестока глад у целом Египту, Јосиф је отворио сва складишта, па је продавао жито Египћанима. ⁵⁷ Цели свет је долазио Јосифу у Египат да купује жито, јер је глад била жестока по целом свету.

¹⁹ Тада су дошли неки Јевреји из Антиохије и Икониума и наговорили народ, те су каменовали Павла. Онда су га одвукли изван града мислећи да је мртав. ²⁰ Али када су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је са Варнавом отпутовао за Дерву.

Повратак у Антиохију (сиријску)

²¹ Пошто су навестили Радосну вест у том граду и задобили много ученика, вратили су се у Листру, Икониум и Антиохију. ²² Тамо су утврђивали ученике и храбрили их да буду постојани у вери. Говорили су: „У Царство Божије морамо ући кроз многе невоље.“ ²³ У свакој цркви су им поставили старешине, па их уз пост и молитву препустили Господу у кога су поверовали. ²⁴ Затим су прошли кроз Писидију и дошли у Памфилију. ²⁵ У Перги су објавили реч, па су се спустили у Аталију. ²⁶ Одатле су отпловили за сиријску Антиохију, одакле су били препоручени Божијој милости за службу коју су обавили. ²⁷ Када су стигли, окупили су цркву и известили их о ономе што је Бог учинио преко њих, и како је незнабошцима отворио врата вере. ²⁸ Тамо су провели дуже време са ученицима.