Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Јосиф и његова браћа
37 Јосиф је живео у земљи где је његов отац живео као странац – у земљи хананској.
2 Ово је извештај о Јаковљевој породици.
Јосиф, младић од седамнаест година, је чувао стада свога оца са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца. Јосиф је њиховом оцу подносио лоше извештаје о њима.
3 Израиљ је Јосифа волео више од свих својих синова, јер му се овај родио под старост. Зато му је направио дугачку одору с рукавима[a]. 4 Његова браћа су приметила да га њихов отац више воли него ли иједног од њих, па су га толико замрзели да нису могли ни да га поздраве.
Браћа продају Јосифа
12 Једном Јосифова браћа оду да чувају овце свога оца код Сихема. 13 Израиљ рече Јосифу: „Не чувају ли твоја браћа овце код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима!“
„Добро“ – одговори Јосиф.
14 Отац му онда рече: „Иди и види је ли све у реду с твојом браћом и овцама, па ми јави.“ Тако га је послао из хевронске долине.
Јосиф је стигао у Сихем. 15 Неки човек га нађе како лута по пољима, па га упита: „Шта тражиш?“
16 Јосиф одговори: „Тражим своју браћу. Реци ми, молим те, где чувају стадо.“
17 Човек му одговори: „Отишли су одавде. Чуо сам, наиме, да су рекли: ’Хајдемо у Дотан!’“
Јосиф крене за својом браћом и нађе их код Дотана. 18 Угледали су га из даљине. Но, пре него што им се приближио, они се договоре да га убију.
19 Рекли су један другоме: „Ево, стиже онај сањар. 20 Хајде сад да га убијемо и да га бацимо у неку чатрњу![a] Рећи ћемо да га је прождрла дивља звер. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.“
21 Кад је то чуо Рувим, гледао је да га избави из њихових руку, рекавши: „Немојмо му одузимати живот! 22 Не проливајмо његову крв – наставио је – баците га у ову чатрњу ту у пустињи, али не дижите руку на њега!“ Хтео је да га тако избави из њихових руку и да га врати његовом оцу.
23 Кад је Јосиф стигао к њима, они свуку његову одору, ону украшену одору која је била на њему, 24 па га зграбе и баце у чатрњу. Чатрња је била празна; није било воде у њој.
25 Затим су сели да једу. Уто подигну поглед и угледају караван Исмаиљаца како долазе из Галада. Њихове камиле су носиле миришљаву смолу, мелем, и смирну. Ишли су у Египат.
26 Тада Јуда рече: „Какву ћемо корист имати ако убијемо нашег брата и прикријемо његово убиство? 27 Хајде да га продамо Исмаиљцима! Тако нећемо подићи руке на њега, јер он је, ипак, наш брат, наша крв.“ Његова браћа га послушаше.
28 И кад су ту пролазили неки Мадијански трговци, они извуку и подигну Јосифа из чатрње и продају га Исмаиљцима за двадесет сребрњака, који га потом одведу у Египат.
105 Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
2 Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
3 Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
4 Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
5 Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
6 О, семе Авра̂мово, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
16 Он је глад призвао на земљу,
укинуо свако снабдевање хлебом.
17 Човека је послао пред њима,
Јосифа, проданог у робље.
18 Ноге су му спутали ланцима,
а врат су му оковали гвожђем;
19 све до часа кад се испунила реч о њему,
реч Господња га је прокушала.
20 Цар је заповедио да га пусте,
владар народа га је ослободио.
21 Поставио га је за господара куће,
за управитеља свих својих добара;
22 да по својој вољи води му главаре,
старешине му мудро саветује.
45 да би се држали његових прописа
и законе његове слушали.
Славите Господа!
5 Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“ 6 А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа) 7 „или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих). 8 Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо. 9 Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. 10 Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење. 11 Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“
12 Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају. 13 Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“
14 Али, како да призову онога у кога не верују? Како да верују у онога за кога нису чули? Како да чују без проповедника? 15 А опет, како да весници проповедају ако нису послани? Јер, овако је написано:
„Како ли су дивне ноге оних
који доносе добре вести.“
Исус хода по води
22 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био са̂м. 24 А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.
25 Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26 Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 27 Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 28 А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29 Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30 Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 31 Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 32 Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33 Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.