Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Давидова молитва.
17 Чуј, Господе, праведности ради,
окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
јер на мојим уснама нема преваре.
2 Нек ми суд с твога лица дође;
твоје очи честитост нек виде.
3 Ти си мени испитао срце,
дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
али ништа тамо ниси нашао;
а ја реших да устима не згрешим.
4 По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
ја се чувам стаза насилника.
5 Одржи ми стопе на својим стазама,
да се моје ноге не оклизну.
6 Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
пригни ухо к мени, почуј моје речи.
7 Покажи милост своју чудесну,
ти што десницом својом избављаш оне,
који траже уточиште од својих злотвора.
15 А ја ћу у праведности лице твоје видети,
кад се пробудим твога ћу се лика наситити.
Ослобођење јеврејског народа
43 Сада говори Господ,
који те је створио, Јакове,
који те је начинио, Израиљу:
„Не бој се, јер ја сам те откупио,
по имену те позвао: ти си мој.
2 Кад преко воде прелазиш,
ја сам с тобом;
преко река,
неће те преплавити.
Прођеш ли кроз ватру,
нећеш изгорети,
и пламен те опалити неће,
3 јер ја сам Господ, Бог твој,
Израиљев Светитељ, твој Спаситељ.
Да тебе откупим, дајем Египат;
уместо тебе дајем Куш и Севу.
4 Јер ти си драгоцен у мојим очима,
цењен си и ја те волим.
Зато и дајем човека уместо тебе,
и народе трампим за живот твој.
5 Не бој се, јер ја сам с тобом.
Са истока ћу потомство твоје довести,
и са запада ћу те сакупити.
6 Рећи ћу северу: ’Дај ми!’
и југу: ’Не задржавај га!’
Синове моје доведи издалека,
и ћерке моје с краја земље,
7 сваког ко се именом мојим зове,
и кога сам на славу своју створио,
замислио га, па га начинио.
Исус храни четири хиљаде људи
32 Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ 33 А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ 34 Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ 35 Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. 36 Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. 37 Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. 38 А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. 39 Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.