Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Јаков се рве с Богом
22 Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа[a]. 23 Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. 24 Јаков је остао са̂м, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. 25 Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. 26 Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“
„Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков.
27 Човек га упита: „Како ти је име?“
„Јаков“ – одговори.
28 Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’[b], јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“
29 Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“
„Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио.
30 Јаков је то место назвао „Фануил[c]“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“
31 Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука.
Давидова молитва.
17 Чуј, Господе, праведности ради,
окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
јер на мојим уснама нема преваре.
2 Нек ми суд с твога лица дође;
твоје очи честитост нек виде.
3 Ти си мени испитао срце,
дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
али ништа тамо ниси нашао;
а ја реших да устима не згрешим.
4 По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
ја се чувам стаза насилника.
5 Одржи ми стопе на својим стазама,
да се моје ноге не оклизну.
6 Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
пригни ухо к мени, почуј моје речи.
7 Покажи милост своју чудесну,
ти што десницом својом избављаш оне,
који траже уточиште од својих злотвора.
15 А ја ћу у праведности лице твоје видети,
кад се пробудим твога ћу се лика наситити.
Бог и јудејски народ
9 Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, 2 кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли 3 за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да са̂м будем проклет и одвојен од Христа. 4 Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. 5 Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин.
Исус храни пет хиљада људи
13 Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15 Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 16 А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 17 Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 18 Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 19 И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20 Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21 Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.