Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Давидов Псалам.
139 О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2 Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3 Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4 Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5 Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6 Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
7 Од твог Духа где да одем?
Од твог лица куда да побегнем?
8 Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
9 Винем ли се зориним крилима
и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
„Тама ће ме свакако прекрити,
светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
и ноћ попут дана сија,
јер и тама ти је као светло!
23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24 Види да ли идем путем застрањења
и води ме путем из давнина.
Израиљев повратак у земљу
21 Ја ћу показати своју славу међу народима и сви ће народи видети мој суд који сам извршио, и моју руку коју сам на њих спустио. 22 А дом Израиљев знаће од тог дана надаље да сам ја, Господ, њихов Бог. 23 И знаће народи да је дом Израиљев изгнан због своје кривице, јер су ми били неверни. Зато сам сакрио своје лице од њих и предао их у руке њихових непријатеља, да сви изгину од мача. 24 Поступио сам с њима према њиховим нечистоћама и преступима, и сакрио своје лице од њих.
25 Зато говори Господ Бог: сада ћу вратити робље Јаковљево и смиловати се свему дому Израиљеву. Показаћу ревност за своје свето име. 26 Они ће носити срамоту и сва њихова неверства, којима су се огрешили о мене, када су спокојно живели у својој земљи, и није било никога да их плаши. 27 Када их вратим из народа и скупим их из земаља њихових непријатеља, показаћу своју светост пред многим народима. 28 Тада ће знати да сам их ја, Господ Бог њихов, изгнао међу народе, али да сам их опет сабрао у њиховој земљи. И нећу оставити тамо ниједног од њих. 29 Нећу више крити своје лице од њих, него ћу излити свога Духа на дом Израиљев – говори Господ Бог.’“
Поузданост Божијег обећања
13 Када је Бог дао обећање Авра̂му, дао га је уз заклетву. Но, пошто није имао ни у кога већег да се закуне, заклео се самим собом, 14 рекавши: „Обилно ћу те благословити и силно те умножити.“ 15 Авра̂м је био стрпљив, и тако примио оно што му је Бог обећао.
16 Јер људи се заклињу оним што је веће, па заклетвом потврђују оно што тврде и тако окончавају расправу. 17 Тако је и Бог, желећи да у већој мери покаже примаоцима обећања непроменљивост своје одлуке, потврдио обећање заклетвом. 18 То је учинио да бисмо посредством ових двају непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, имали силну утеху ми који смо нашли уточиште, те да бисмо се чврсто држали наде која је пред нама. 19 Ову наду имамо као чврсто и поуздано сидро душе. Она нас води иза храмске завесе, 20 где је Исус ушао да нас заступа поставши вечни Првосвештеник по реду Мелхиседековом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.