Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Рођење Јакова и Исава
19 Ово је родослов Авра̂мовог сина Исака.
Авра̂м је, дакле, био Исаков отац. 20 Исаку је било четрдесет година кад се оженио Ревеком, ћерком Арамејца Ватуила, из Падан-Арама, а сестром Арамејца Лавана.
21 Исак се помолио Господу за своју жену, јер је била нероткиња. Господ му је услишио молитву, те је његова жена Ревека затруднела. 22 Међутим, близанци у њеној утроби се тако сударе, да је она узвикнула: „Зашто ми се ово дешава?“ Зато је отишла да упита Господа.
23 Господ јој одговори:
„Два су племена у твојој утроби;
два ће се народа разделити
тек што из твог крила изађу.
Један ће народ други надјачати;
старији ће млађему служити.“
24 Кад јој је дошло време да роди, испостави се да су два близанца у њеној утроби. 25 Први који је изашао био је сав црвен и космат као кожух. Зато су га назвали „Исав“. 26 После тога је изашао његов брат држећи руком Исава за пету. Зато су га назвали „Јаков“. Исаку је било шездесет година када су му се они родили.
27 Кад су дечаци одрасли, Исав постане врстан ловац, човек пустаре. Јаков је био миран човек који је проводио време у шаторима. 28 Исаку је Исав био милији, јер је волео дивљач, а Ревека је више волела Јакова.
29 Једном је Јаков кувао вариво. Исав је дошао из пустаре, изнемогао. 30 Исав рече Јакову: „Дај да се наједем тог црвеног варива, јер сам изнемогао!“ Зато му је име „Едом“[a].
31 Јаков му рече: „Прво ми уступи твоја првеначка права.“[b]
32 А Исав му одговори: „Ево, само што не умрем; шта ће ми првеначка права!“
33 Јаков му одврати: „Најпре ми се закуни.“
Исав се тада заклео и уступио Јакову своја првеначка права.
34 Онда је Јаков дао Исаву хлеба и варива од сочива. Исав се најео и напио, па је устао и отишао.
Тако је Исав презрео своја првеначка права.
נ Нун
105 Мојој нози твоја реч је лампа
и светло за моју стазу.
106 Заклео сам се, обавезујем се:
држаћу се твојих праведних судова.
107 Много сам страдао, Господе,
по својој ме речи ти оживи.
108 Добровољну жртву уста мојих прими, молим те, Господе;
поучи ме твојим правилима.
109 Глава моја стално је у торби
али Закон твој не заборављам.
110 Злотвори ми клопку постављају
али ја не скрећем с твојих одредаба.
111 Довека сам наследио прописе твоје,
јер су они радост моме срцу.
112 Предао сам срце своје да уредбе твоје извршава,
за векове и до краја.
8 Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. 2 Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. 3 Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. 4 Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. 5 Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. 6 Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. 7 Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. 8 Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. 9 Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. 10 Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. 11 Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама.
Приче о Царству Божијем
13 Онога дана Исус је изашао из куће и сео уз језеро. 2 Око њега се окупило много света, па је морао да седне у једну лађицу, док је сав народ стајао на обали. 3 Много им је говорио служећи се причама:
Прича о сејачу
„Гле, изађе сејач да сеје. 4 И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. 5 Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. 6 Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. 7 Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. 8 Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. 9 Ко има уши, нека слуша!“
Тумачење приче о сејачу
18 Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. 19 Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано. 20 А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, 21 али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. 22 Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. 23 А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.