Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
34 Слуга је почео да прича: „Ја сам Авра̂мов слуга. 35 Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. 36 Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. 37 Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. 38 Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’
42 Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. 43 Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ 44 Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара.
45 Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’
46 Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле.
47 Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’
Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’
Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. 48 Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Авра̂ма, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. 49 А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“
58 Позвали су девојку и упитали је: „Да ли хоћеш да пођеш са овим човеком?“
Она одговори: „Хоћу.“
59 Тако они отпреме своју сестру и њену дојиљу са Авра̂мовим слугом и његовим људима. 60 Онда су благословили Ревеку овим речима:
„Сестро наша!
Буди мајка небројеним хиљадама,
а твоје потомство нек заузме
врата својих непријатеља.“
61 Онда су Ревека и њене слушкиње устале, узјахале камиле, те пошле за слугом. Слуга је преузео Ревеку и отишао.
62 А Исак се управо вратио из Вир Лахај Роја; он је, наиме, живео у области Негева. 63 Предвече је изашао у поље да се прошета.[a] Подигне он поглед, кад оно, долазе камиле. 64 И Ревека је подигла поглед. Кад је видела Исака сишла је с камиле 65 и упитала слугу: „Ко је тај човек што нам пољем долази у сусрет?“
Слуга одговори: „То је мој господар.“ Она је тада узела вео и покрила лице.
66 Затим је слуга испричао Исаку све што је учинио. 67 Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.
10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
заборави народ свој и дом оца свог.
11 Кад цар пожели лепоту твоју,
поклони му се, јер он је господар твој.
12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
богати људи тражиће твоју наклоност.
13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,
у хаљини златом извезеној,
14 да је украшену доведу пред цара,
Девице је прате, другарице њене,
да и њих доведу пред тебе.
15 Доводе их радосно, с весељем,
те ступају у цареве дворе.
16 Твоји синови заузеће место очева твојих,
поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
зато ће те народи славити у веке векова.
8 Чуј гласа вољеног мога!
Ево, долази,
поскакује по брдима
и горе прескаче.
9 Као газела и као срндаћ мој је вољени.
Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
кроз решетке гледа.
10 А мој вољени ми одговори, рече ми:
„Устани, вољена моја,
дођи, најлепша моја!
11 Ево, зима је прошла
и киша умину, прође.
12 Земља је процветала,
стиже време орезивања[a],
по нашој се земљи
чује цвркут грлице.
13 Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
о, вољена моја, дођи!“
15 Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. 16 А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. 17 Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. 18 Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. 19 Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. 20 Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја са̂м, већ грех који станује у мени. 21 Стога, налазим овај закон: кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће. 22 Ја се, наиме, у свом унутарњем бићу веселим Божијем Закону. 23 Ипак, опажам други закон који делује у мојим удовима, који ратује против закона мога ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. 24 Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? 25 Хвала Богу, који то чини кроз Господа нашег Исуса Христа!
Дакле, ја својим умом служим Божијем Закону, а грешном природом закону греха.
Исусов суд о савременицима
16 С ким ћу упоредити овај нараштај? Он је сличан деци која седе по трговима и довикују другој деци:
17 ’Свирали смо вам,
а ви нисте играли.
Јадиковали смо,
а ви нисте нарицали!’
18 Јер, дошао је Јован који пости и не пије вино, а они кажу: ’Опседнут је злим духом.’ 19 Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а они кажу: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ Ипак, мудрост се делима доказује.“
Спаситељ позива
25 У то време Исус рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. 26 Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. 27 Отац ми је све предао, и нико не познаје Сина осим Оца, нити ко зна Оца осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.
28 Дођите к мени, сви који сте уморни и под теретом, и ја ћу вам дати одмора. 29 Узмите мој јарам на себе, и научите од мене, јер ја сам кротка и понизна срца, те ћете наћи спокој својим душама. 30 Јер мој је јарам благ, и бреме је моје лако.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.