Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

ו Вав

Савез и обрезање

17 Кад је Авраму било деведесет девет година, указао му се Господ и рекао му: „Ја сам Бог Свемоћни, по мојој вољи живи и буди беспрекоран. ² Савез свој склапам између себе и тебе, и силно ћу те умножити.“

³ Аврам паде ничице, а Бог настави да му говори: ⁴ „Ово је мој савез са тобом: постаћеш отац многим народима. ⁵ И нећеш се више звати Аврам, него ће ти ’Авра̂м’^[a] бити име, јер сам те учинио оцем многих народа. ⁶ Веома, веома плодним ћу те учинити: од тебе ће потећи народи; и цареви ће од тебе проистећи. ⁷ Савез свој – савез вечни – склапам између себе и тебе и између твог потомства после тебе кроз сва поколења: ја ћу бити Бог теби и твоме потомству после тебе. ⁸ Сву земљу хананску, земљу у којој боравиш као дошљак, дајем у вечни посед теби и твоме потомству после тебе; а ја ћу бити њихов Бог.“

⁹ Још рече Бог Авра̂му: „А ти држи мој савез, ти и твоје потомство после тебе, од поколења до поколења. ¹⁰ А ово је знак мог савеза између мене и твог потомства после тебе, овако ћете га држати: свако мушко међу вама нека се обрезује. ¹¹ Обрезујте окрајак свога тела, и то ће бити знак савеза између мене и вас. ¹² Свако мушко међу вама, од поколења до поколења, нека се обрезује кад наврши осам дана; и роб, рођен у вашем дому и купљени за новац од странаца који није ваш сродник. ¹³ Да, чак и роб рођен у вашем дому, као и купљен за новац мора се обрезати. То ће бити знак на вашем телу да је мој савез са вама вечни савез. ¹⁴ А мушкарац који није обрезао окрајак свог тела, нека се истреби из свог народа, такав је прекршио мој савез.“

¹⁵ Још рече Бог Авра̂му: „А Сарају, своју жену, нећеш више звати Сараја; име ће јој бити ’Сара’. ¹⁶ Њу ћу благословити; шта више, од ње ћу ти дати сина. Ја ћу је благословити, те ће постати мајка народима, и цареви ће народа од ње потећи.“

¹⁷ Авра̂м паде ничице, па се насмеја и рече у себи: „Може ли се родити син човеку од стотину година? Зар ће Сара у деведесетој родити дете?“ ¹⁸ Авра̂м рече Богу: „Нека само Исмаило живи под твојим окриљем.“

¹⁹ Бог рече Авра̂му: „Ипак ће ти твоја жена, Сара, родити сина коме ћеш дати име ’Исак’^[b]. Ја ћу склопити свој савез – вечни савез – с њим и с његовим потомством после њега. ²⁰ Услишићу те и за Исмаила. Ево, благословићу га и учинити плодним и веома га умножити. Дванаест кнезова ће потећи од њега, те ћу учинити да од њега нарасте велики народ. ²¹ Али свој ћу савез склопити са Исаком кога ће ти Сара родити идуће године у ово доба.“ ²² Кад је Бог завршио разговор са Авра̂мом, узнео се од њега.

²³ Авра̂м је затим узео свог сина Исмаила и све робове рођене у његовом дому, као и оне купљене за новац – све мушке у Авра̂мовом дому – па их је истог дана обрезао, како му је Бог рекао. ²⁴ Авра̂му је било деведесет девет година када је био обрезан. ²⁵ Исмаилу је било тринаест година када је био обрезан. ²⁶ Авра̂м и његов син Исмаилo су били обрезани истога дана. ²⁷ Са Авра̂мом су били обрезани и његови укућани рођени у његовом дому, као и сви они купљени за новац од странаца.

Подстицање на предани хришћански живот

13 Братољубље и даље упражњавајте. ² Гостољубивост не занемарујте, јер су неки, и не знајући, угостили анђеле. ³ Сећајте се оних који су у тамници, као да сте и ви сами утамничени. Сећајте се злостављаних, јер и сами пролазите кроз исто.

⁴ Брак нека сви поштују, а супружници нека буду верни једно другоме, јер ће Бог судити блудницима и прељубницима. ⁵ Клоните се љубави према новцу, будите задовољни оним што имате, јер Бог је рекао:

⁶ Зато можемо смело да кажемо:

⁷ Сећајте се својих вођа који су вам проповедали реч Божију. Размотрите како су живели и умрли, те подражавајте њихову веру. ⁸ Исус Христос је исти јуче, данас и довека.

⁹ Пазите да вас не заведу разна туђа учења. Јачајте срце милошћу Божијом, јер је то добро, а не прописима о храни од којих нису имали користи они који су их се придржавали. ¹⁰ Ми имамо жртвеник са којег немају права да једу они који врше службу у Шатору.

¹¹ Наиме, тела животиња, чију крв Првосвештеник уноси у Светињу као жртву за грех, спаљују се изван табора. ¹² Стога је и Исус, да би посветио народ својом крвљу, поднео патњу изван градских капија. ¹³ Изађимо, стога, к њему изван табора и понесимо његову срамоту. ¹⁴ Јер ми немамо стални град на земљи, него тражимо онај који је у будућности.

¹⁵ Христовим посредством, дакле, приносимо стално хвалу Богу као своју жртву, то јест, плод усана које исповедају његово име. ¹⁶ Не занемарујте заједништво и доброчинства, јер такве жртве угађају Богу.