Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Бог позива Аврама

12 Господ рече Авраму: „Иди из своје земље, од своје родбине и дома свога оца у земљу коју ћу ти показати.

⁴ Аврам је кренуо онако како му је рекао Господ. Са њим је пошао и Лот. Авраму је било седамдесет пет година када је отишао из Харана. ⁵ Аврам је повео са собом своју жену Сарају и Лота, сина свога брата, и сву имовину коју су стекли, заједно са свим слугама које су прибавили у Харану, те сви пођу за Ханан. Дошавши у Ханан, ⁶ Аврам је путовао до места Сихема – до великог храста Море. У то време су Хананци живели у земљи. ⁷ Господ се указао Авраму и рекао му: „Твоме потомству ћу дати ову земљу.“ На том месту је Аврам саградио жртвеник Господу који му се указао.

⁸ Одатле је продужио према брдима источно од Ветиља, те је поставио свој шатор између Ветиља на западу и Гаја на истоку. Ту је Аврам саградио жртвеник Господу и призвао име Господње.

⁹ Аврам је потом наставио да путује од места до места према Негеву.

Божије обећање се прима вером

¹³ Јер, када је Бог обећао Авра̂му и његовом потомству да ће му припасти свет у наследство, то није било због тога што је Авра̂м држао Закон, већ због тога што је примио праведност од Бога посредством своје вере. ¹⁴ Јер, ако су наследници они који се држе Закона, онда је вера безначајна, а обећање безвредно, ¹⁵ зато што Закон са собом носи Божији гнев. А где нема Закона, тамо нема ни греха због кршења истог. ¹⁶ Зато се обећање темељи на вери, да би га људи прихватили као дар Божије милости, те да би било делотворно за све потомство, не само за оне који држе Закон, него и за оне који су судеоници у Авра̂мовој вери. Он је духовни отац свима нама. ¹⁷ Јер, овако је написано у Светом писму: „Ја сам те учинио оцем многих народа.“ Он је поверовао Богу који оживљава мртве и својом речју чини да ствари настану ни из чега. ¹⁸ Авра̂м је веровао и надао се и онда када није било разлога за наду. Тако је постао оцем многих народа, јер Свето писмо овако каже: „Толико ће бити твоје потомство.“ ¹⁹ Чак и кад се обазрео на своје готово обамрло тело, на својих стотину година, као и на Сарину неспособност да рађа, Авра̂м се није поколебао у својој вери. ²⁰ Он није довео у питање Божије обећање, него је ојачан својом вером прославио Бога, ²¹ потпуно уверен да је Бог у стању да учини оно што је обећао. ²² Зато му је вера урачуната у праведност. ²³ Речи: „То му је било урачунато“, нису биле написане само за њега, ²⁴ него и за нас којима ће бити урачунато у праведност то што верујемо у оног који је ускрснуо из мртвих, нашег Господа Исуса. ²⁵ Бог га је предао да умре за наше преступе, а ускрснуо га да нас учини праведнима.

Исус позива Матеја

⁹ Како је одлазио оданде, Исус је приметио једног човека како седи на месту за прикупљање пореза. Звао се Матеј. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.

¹⁰ Док је Исус обедовао у Матејевој кући, много порезника и других грешника је дошло и обедовало са Исусом и његовим ученицима. ¹¹ А фарисеји, видевши то, упиташе његове ученике: „Зашто ваш учитељ једе са порезницима и другим грешницима?“ ¹² Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. ¹³ Идите и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву.’ Јер ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“

Ускрсење Јаирове ћерке и излечење болесне жене

¹⁸ Док им је Исус то говорио, приступи му неки старешина, паде пред њим ничице и рече: „Моја ћерка је управо умрла. Но, ти дођи, стави своју руку на њу и она ће оживети.“ ¹⁹ Исус устаде те пође за њим заједно са својим ученицима.

²⁰ Уто, нека жена која је дванаест година патила од крварења, приђе му с леђа и дотаче руб његове одеће. ²¹ Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“

²² Исус се окрете и угледавши је, рече: „Храбро, ћерко, твоја те је вера исцелила.“ Жена је тог часа била излечена.

²³ Када је Исус дошао у кућу оног старешине, угледао је погребне свираче и људе како наричу. ²⁴ Рекао им је: „Склоните се! Девојка није умрла, него спава.“ А они су му се подсмевали. ²⁵ Када је народ био истеран, Исус уђе унутра, узе девојку за руку и она устаде жива. ²⁶ То се прочуло по целом оном крају.