Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов
69 Спаси ме, о, Боже,
дођоше до грла воде!
2 Потонуо сам у блато дубоко,
а нигде ослонца;
доспео сам у воде дубоке,
бујица ме захватила.
3 Клонуо сам зовући те,
промуче ми грло;
очи су ми усахнуле
чекајући Бога мога.
13 А ја се само теби молим, о, Господе,
у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи,
не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати,
нек ме не прогута дубина
и ждрело њено нада мном не затвори се.
16 Услиши ме, Господе,
јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
на мене се осврни.
30 Име Божије песмом ћу да славим,
величаћу га хвалоспевом.
31 То ће бити Господу милије од вола
и од бика, рогатог папкара.
32 Видеће то понизни,
радоваће се;
ви, што Бога тражите,
нек вам срце буде живо.
33 Јер убоге Господ чује,
не презире заточене своје.
34 Нек га славе небеса, земља, мора
и све што се у њима креће.
35 Јер Сион ће Бог да спасе,
сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
и живеће тамо.
36 И потомци његових слуга
то ће да наследе,
и они што име његово воле
боравиће тамо.
Вавилонска кула
11 У оно време је сва земља имала исти језик и исте речи. 2 Но, селећи се на исток[a], људи наиђу на долину у земљи Сенар[b], и ту се настане. 3 Тада рекоше један другоме: „Хајде да правимо опеке и да их ваљано испечемо!“ Опеке су им биле уместо камена, а смола им је служила уместо малтера. 4 Затим рекоше: „Хајде да саградимо себи град и кулу с врхом до небеса. Стецимо тиме себи углед[c], да се не бисмо расејали по земљи.“
5 Тада је Господ сишао да види град и кулу што су људи градили. 6 Господ рече: „Пошто су они један народ и сви имају исти језик, онда је ово тек почетак њиховог деловања. Зато им сад ништа неће бити неоствариво што год да науме. 7 Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да не разумеју шта говоре један другоме!“ 8 Тако их је Господ одатле расуо по целој земљи, те су престали да граде град. 9 Зато му је име Вавилон[d], јер је тамо Господ побркао језик целој земљи, и одатле расуо људе по целој земљи.
Широка и уска врата
13 Уђите на уска врата, јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који ступају на њега. 14 Како ли су само уска врата и тесан пут који воде у живот и мало је оних који га налазе.
Чувајте се лажних пророка!
15 Чувајте се лажних пророка који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су грабљиви вуци. 16 Препознаћете их по њиховим плодовима. Бере ли се грожђе с трња, или смокве с чичка? 17 Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а свако лоше дрво рађа лоше плодове. 18 Не може добро дрво рађати лоше плодове, нити може лоше дрво рађати добре плодове. 19 Свако дрво које не рађа добре плодове, сече се и баца у ватру. 20 Тако ћете и лажне пророке препознати по њиховим плодовима[a].
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.